Ariš

„Listopadni četinar“ – ariš, upisujemo u ukrštene reči bez razmišljanja, jer on je najpoznatiji takav četinar, uz to i jedini koji raste i u Beogradu. Leti iglice ariša liče na iglice njegovih bliskih rođaka – kedrova, ali krajem oktobra počinju da dobijaju zlatnožutu boju koja se sada već ugasila u sivkasto smeđu, što je znak da će vrlo brzo opasti. Međutim, mladice ariša u prvih nekoliko godina ne gube četine i to se tumači time da se njihovim opadanjem ova veoma stara vrsta – najstariji fosili ariša stari su oko 40 miliona godina – zapravo prilagodila ekstremno hladnim uslovima sa mrazevima većim od – 60oS. Zaista, ariš je drvo koje najbolje podnosi hladnoću: on obrasta više od 40% površine severnih šuma Kanade i Sibira, a čini i najseverniju šumu na svetu, onu na poluostrvu Tajmir, daleko iznad polarnog kruga, na 72. stepenu geografske širine. U Evropi ariš samoniklo raste visoko u planinama.

Ariš

Drvo ariša je veoma trajno, kompaktno i teško. To ga delimično štiti, jer uvek gladne drvoseče u tajgama svoj plen transportuju puštajući ga da plovi niz reke. Teški ariš brzo tone, što ga čini nepogodnim za ovakav prevoz. Ipak, ljudi se ponekad na to ne obaziru, te se jedan ruski autor vajka da su dna sibirskih reka popločana besmisleno posečenim stablima. Potražnja je inače oduvek bila velika: ariši podupiru dvorce i palate u čitavoj srednjoj Evropi, Petar Veliki je od njih gradio svoju flotu i utvrđenja, a Venecija zapravo leži na 400 hiljada njihovih stabala koja su danas, i posle mnogo stotina godina u moru, jača nego ikad.

Ovo neverovatno drvo neraskidivo je uraslo u život i duhovnu tradiciju severnih naroda. Domorodački živalj Sahalina veruje da je čovek nastao baš od njega i ariš je za njih, naravno, sveto drvo. Šamani ga koriste na mnogo načina, između ostalog i udišu njegov dim kako bi pali u trans. Za proricanje budućnosti služe štapovi izrađeni od grana koje se u ovu svrhu ubiru naročitim postupkom, uz poseban dogovor s drvetom. A drvo je, kažu, zaštitnik: smiru-je, štiti od nespokoja, panike, sumnje, depresije, od zlih čini, urokljivih očiju i od požara.

Četine su veoma bogate S vitaminom, mlade se mogu jesti kao salata, ili se od njih pravi osvežavajući napitak. Jakuti sa Severa kuvaju unutrašnji meki sloj kore i jedu ga sa kiselim mlekom. Od mladih šišarki pravi se lekoviti med, grane i četine daju najbolju kupku za reumu i neuralgije, eterično ulje leči ozbiljna oboljenja organa za disanje… Za kraj, jedan praktičan savet: ako vas od mnogo slavskih kolača zaboli zub, uzmite malo smole sa stabla, napravite kuglicu i položite je na bolno mesto – sve će proći za 3-5 minuta. Probajte, i budite spokojni, jer sa nama u gradu žive čudesna, prijateljska bića koja nam uvek pomažu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*