Честославица

Цвета међу првима, заједно са русомачом, јагликом и маслачком, али нико га никада није споменуо као весника пролећа. Мада га многи примећују у још ниској трави, готово нико ни не зна како се зове тај ситни, округли небескоплави цветић. Називају га, наравно погрешно, плавом мишјакињом, споменком, чак и љубичицом, многи се помажу изразом „оно ситно, плаво“… Зато најпре да кажемо његово право име: честославица, разгон, вероника, змијина трава… Сва та имена се заправо односе на читаву групу биљака, од којих готово да ниједна нема сопствено име, иако међу њима има и лековитих, и украсних. Ово је заиста мало чудно, јер ни једна од њих није безлич-на, а неколицина се користи у хомеопатији, народним и службеним медицинама разних земаља.

Честославица

Њихово научно име, Veronica, преводи се са старогрчког као: ‘она која носи победу’, а народна предања говоре да могу да подигну на ноге чак и безнадежно болесног човека. Прича се да је Вероника некада била прелепа девојка чији се љубљени наједном разболео тако да га нико није могао излечити. Мудрац јој је рекао да у свету нема траве која би га спасила од смрти, и тада се она сама претворила у такву траву. Младић је био излечен, а девојка је заувек остала спасоносна биљчица која цветићима као погледом милује читав свет и поручује да су чуда љубави увек могућа. Мада је међу вероникама најделотворнији разгон, Veronica officinalis, којим се лече разноврсне болести, од кожних до онколошких, и ова наша градска биљчица се никако не сме потценити. У виду чајева користи се у народној медицини кад човека почне да „оставља памет“, када му се врти у глави, кад има проблеме настале подизањем тешких терета, као што су спуштени стомак и кила. Њоме се лече и болести јетре, бубрега, слезине, бешике и дисајних путева, гинеколошки проблеми, климакс, гљивична кожна обољења. Козметичка индустрија је користи у лосионима и кремема за масну и проблематичну кожу, у средствима за бријање и за негу ногу. Веровали или не, честославица се може и јести: додаје се чорбама, салатама, рибљим и масним јелима. Њени цветови придодају арому неким врстама коњака и ликера, а обавезан су додатак у производњи шпанске малаге. Убраја се чак и у медоносне биљке. Пчелари су не зна се како утврдили да сваки њен мајушни цветић даје по 0,441 мг нектара, и да са хектара пчеле могу сакупити око 18 кг меда.

„Истинско и право чудо се налази тамо где се зауставља наш поглед“, рекао је Морис Метерлинк. Десиће се чудо и ако се сетимо овога када следећи пут негде у трави, или чак и у пукотини бетона приметимо пузећу биљчицу чији цвет личи на око заљубљене девојке.

  1. Kosana Trošić каже:

    Posle ovog što sam pročitala o ovoj biljčici neću je nikada zgazitii zapamtiću za šta je lekovita .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*