Divlji kesten

U gradskim parkovima i u ponekim srećnim ulicama rastu divlji kestenovi, plemenito i dostojanstveno drveće – lepo kao celina, a lepo i u svakom svom pojedinačnom detalju: stasu, listu, cvetu i plodu. Ako sada pogledate u njih, videćete da su im bodljikave čaure već napukle i da će se uskoro po zemlji opet zakotrljati sjajne crvenkastosmeđe loptice. Zašto ih zovu kestenjem – nije baš jasno, osim što su nekome verovatno ličile na plodove jestivog kestena koji im nije srodan. U velikom delu Evrope zovu ih konjskim kestenjem, jer su se njima nekada lečili iscrpljeni i bolesni konji. Mada je lekovito, ovo kestenje za ljude, a ni za konje nikako nije jestivo, dok svinje, koze, srne i jeleni bez ikakve brige uživaju u njima.

Ako ih i ne mogu jesti, ljudi su tokom istorije naučili da ih koriste na mnogo drugih, za nas možda neočekivanih načina. Najpre, njime se može prati i beliti veš od prirodnih vlakana – naravno, i u mašini. Ovo se dugo radilo u nekim krajevima Francuske i Švajcarske, a to već više godina radi i Beograđanka Maja koja je zadovoljna jer tako izbegava upotrebu proizvoda hemijske industrije, kao i suvišne izdatke za kupovinu himalajskih plodova koji isto rade, ali neuporedivo više koštaju. Mnoge domaćice znaju da je divlje kestenje dobro držati po ormanima i ćoškovima, svuda gde treba obeshrabriti insekte i staviti im na znanje da su nepoželjni. Da je lekovito – to smo već rekli. Od njega se najviše prave preparati za bolesti vena, ali mogu se izlečiti i – upaljeni sinusi. Evo kako je to uradio jedan sugrađanin: Oguljen kesten je potopio 24 sata u vodu da smekša, izrezao od njega dva mala valjka, stavio ih u nozdrve i držao sve dok nagomilana sluz nije počela da izlazi. Ovo je ponovio 5-6 puta dok se šupljine nisu potpuno ispraznile. Na kraju je nos spolja i iznutra namazao ricinusovim uljem i – sinusi ga više nisu mučili. Rusi opet pominju pivo od divljeg kestena koje se pije u malim dozama, a koje nam, kažu, pomaže da se izbavimo od mnogih bolesti, da se osetimo mladima, čak i da kosa ponovo dobije boju.

Postojbina ovog izuzetnog drveta je blizu nas – to su po svoj prilici padine Balkana i Pinda. Odatle se ono proširilo po čitavom svetu, svuda gde leta nisu odveć sušna. U Evropi je stiglo čak do Norveške na severu. Pivnice u Bavarskoj su poznate po njihovoj hladovini. Cvet im je postao amblem ukrajinske prestonice Kijeva. U Amsterdamu, zatočena Ana Frank opisala je u svom Dnevniku stari divlji kesten koji je tek nedavno stradao u jednom olujnom nevremenu. Pre stotinak godina posađeni su na Kalemegdanu, u srcu Beograda. I sada, ako pogledate u srce pravog Beograđanina – videćete da u njemu raste divlji kesten.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*