Хортензија

У многим београдским баштама још увек расту хортензије – грмолике биљке које нам се у ово време смеше својим лоптастим цвастима. Оне могу бити беле, ружичасте, бледоцр-вене или плаве, што зависи од киселости земљишта и приуства алуминијума у њему. Време када су хортензије овде биле у моди као да је неповратно прошло, али оне ипак одолевају, пре свега захваљујући својој издржљивости и отпорности, као и склоности ка делимично засенченим местима где друго цвеће јарких боја нерадо борави. Ова биљка има много имена, од којих је прво за које знамо Адзисаи.

Хортензија

Ако вас ова реч подсећа на Земљу излазећег Сунца, осећај вас није преверио. Постојбина хортензије је на далеком истоку – у Кини и Јапану, где расте као самоникла биљка. Оданде ју је крајем 18. века у Европу пренео један лекар и природњак који се беше придружио првој француској експедицији око света У Француској је најпре названа ‘јапанска ружа’, али је убрзо добила ново име, по Мадам Лепот, првој жени математичару и астроному у тој земљи. Потом је названа и ‘хортензија’, по једној принцези, а још касније све се испреплетало у причу о Хортензији Лепот која беше ушла и у популарну књижевност. Радови на селекцији нових сорти хортензија почели су тек око 1900. године, али су били веома успешни. Шездесет година касније имали смо већ 100 сорти маштовитих имена као што су: бескрајно лето, плави талас или поцрвенела невеста…

Јапанци нису јурили за новим сортама, али су добро познавали сврху и употребљивост свега што расте на земљи. Амача, слатки чај од хортезије за јапанске будисте је био ритуални напитак. У њиховим храмовима за време празника посвећеног рођењу Буде, кувају се велике количине тог чаја и деле посетиоцима да га изливају на главу кипа новорођеног Буде. Потом људи узимају још чаја који односе кућама да би га пили са рођацима и пријатељима. Веровало се да чај од хортензије има чудотворне моћи.

Хортензије се лако пресађују. Не траже ништа, осим нешто хладовине и мало више воде. Не изискују додатну негу и не троше скупе препарате за прехрану и заштиту од наметника, па можда зато нису интересантне трговцима цвећем и професионалним уређивачима вртова. Не обраћамо се зато њима, већ онима чија су дворишта недавно утонула у сенку новоподигнутих наизглед луксузних зграда. Ако вам је друго цвеће због тога увенуло, или се већ полако повлачи, засадите ту негде хортензије које ће учинити да врт поново засија, дајући му истовремено и ноту јапанске строгости и дашак француског шарма.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*