Jaglika (jagorčevina)

Došlo je proleće, ne zato što Zemlja upravo prolazi kroz tačku preseka nebeskog ekvatora i ekliptike, već što je prolećno nebo sada širom otvoreno: otključao ga je bledožuti cvetić – ključar neba. Priča se da on otvara i druga vrata – od začaranih zamkova, ili od podzemnih riznica, na primer. Nekad su deca jela njegove slatkaste latice da bi mogla da vide vilinski svet. Ili, vezivan je kravama za repove, da im veštice ne kradu mleko. Taj čarobni cvet je sasvim običan, i ime mu je takvo: Primula vulgaris – obična jagorčevina. Dakle, nisu to one primule jarkih boja koje se prodaju za osmi mart ili se namerno sade pred kućom, već one najobičnije, raštrkane po prigradskim šumarcima ili neznano kako dolutale na poluugažene travnjake pred zgradama…

Jaglika (jagorčevina)

Grčka legenda kaže da je jaglika izrasla iz tela mladog Paraleja kome je srce prepuklo od tuge, i zato pomaže svima koji slično pate: jača srce i nerve, deluje umirujuće i donosi okrepljujući san. Preradom korena spravljaju se sirupi za iskašljavanje. Malo ljudi zna da se jagorčevina može i jesti: lišće nema izrazit ukus i zato se u salatama može mešati sa drugim zelenišem, ali je zato izuzetno bogato S vitaminom i karotinima.

Bledožute cvetove jagorčevina oprašuju noćni leptirovi. Mravi raznose sitno seme i tako ih rasejavaju. Nove biljke najrađe niču na plodnom i vlažnom zemljištu u retkim šumama. U nekim zemljama Zapadne Evrope obična jagorčevina je toliko omiljena da je brana više nego što je uspevala da se obnovi. Uz to, njenih prirodnih staništa je sve manje, pa je proglašena za ugroženu vrstu. Zato tamošnji ljubitelji sada smeju samo da sakupljaju seme. Pitamo se, koliko je srećnih vlasnika novih kuća u Beogradu, onih koji pred useljenje naruče nekoliko rolni trave za preostalih par kvadrata dvorišta došlo na ideju da obarduje svoj travnjak visibabama, jagorčevinama ili ljubičicama?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*