Kopriva

Mada nikako nije retka vrsta, kopriva se u Beogradu ne viđa često: ima je ponegde na travnjacima, u ponekom starom i pomalo zapuštenom dvorištu, oko Kalemegdana, na Adi, u Košutnjaku… I kada je primećena, malo ko joj se raduje: zanimljivo je da imamo na umu još samo to da žari, i da smo nekako odveć brzo zaboravili sve njene dobre i blagodatne osobine kojima su ljudi vekovima koristili.

Kopriva

Danas nam se kopriva čini nepotrebnom: umesto svih onih vitamina i minerala kojih u njoj ima na pretek sada veselo gutamo vitaminske kapsule; umesto da se lečimo njenim listom, korenom, semenom, s poverenjem kupujemo proizvode farmaceutske industrije; umesto da njome peremo i negujemo kosu trošimo primamljivo upakovane preparate neproverljivog porekla i sastava, i tako dalje. Kopriva je nekad mogla i mnogo više – na primer, da nas štiti od raznovrsnih zala. Ona još uvek poznata izreka „Neće grom u koprive“ ne znači da su one beznačajni korov koji grom i ne primećuje, već da su zbog svoje vatrene prirode srodne nebeskom ognju koji ih stoga štedi. To potvrđuje zabeleženi narodni običaj da se koprive stavljaju na krov kako bi štitile kuću od gneva svetog Ilije. Listovi su se umetali u obuću da nečiste podzemne sile ne bi mogle da odvuku čoveka u svoj svet, snopovima stabljika čistili su se podovi i dvorišta kako bi se isterali zli duhovi, a po jedan struk se ostavljao u ugao sobe gde je spavalo malo dete da se ne bi plašilo, da bi bolje spavalo i ređe bolovalo. Iz stabljika odraslih biljki mogu se, slično kao kod konoplje, izvlačiti vlakna koja se upredaju i potom tkaju. Taj nimalo lak posao nenadmašno je opisao Andersen u divnoj bajci o dvanaest divljih labudova. U ruskim kućama nekada su se u predsobljima prostirali ćilimčići ispleteni od kopriva. Verovalo se da će gost koji je u kuću došao sa nečistim namerama, postojavši kratko na takvom ćilimčetu, izgubiti svu svoju snagu.

Za neki dan osvanuće Veliki Petak kada se farbaju vaskršnja jaja. Danas malo koja domaćica zna da se to može uraditi i bez farbi u kesicma: lukovina daje lepu rumenožutu boju, broć crvenu, a kopriva plemenitu tamnozelenu boju. Ako imate veću količinu možete i skuvati ukusno, hranljivo i zdravo varivo koje se u nekim krajevima Srbije do skora obavezno jelo u taj dan. Verovali ili ne, može se pojesti i salata od svežih kopriva koja neće žariti ukoliko se zeleniš veoma sitno nasecka i dobro izgnječi. Možda vredi pokušati, jer još Plinije beše zapisao da mlada kopriva cele godine štiti od bolesti onoga ko je u proleće jede. Požurite, jer proleće je na izmaku!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*