Maslačak

Radosti ponekad ima tako malo da je i zaboravimo, ali sada je došao njen čas, sada se ona svuda osmehuje – na travnjacima, u vrtovima, pukotinama na asfaltu, na starim zidovima, čak i krovovima… Zaodeva se u običan, svima znani i zato zanemareni cvet – maslačak. Ko misli da njegova radost stanuje na nekom drugom, udaljenom mestu do koga ne može svako doći, da je ona nešto još neviđeno, neobično, raskošno i potpuno posebno, obično ne zna kako da do nje dođe. A ona je tu – skrivaju je samo naše neznanje i predrasude.

Maslačak

Maslačak je blagotvoran, koristan i istinski lep – možda još samo neven zrači takvim optimizmom i radošću. Nekada poštovan kao hrana i lek, danas se uglavnom spominje kao korov – nepoželjni napasnik što upada u branjene zasade monokultura, a jedini „greh“ mu je to što se ne da ukrotiti i ekonomski iskoristiti. Prate ga i prljave klevete – od one da je nejestivo gorak do toga da mu je mleko otrovno. Zato ćemo ga sada hvaliti: Kao hrana, maslačak je zdraviji od bilo čega što se može kupiti na pijaci: lišće mu je obiluje vitaminima i mineralima, ima više kalcijuma i gvožđa nego spanać. Jestivi su i pupoljci, i cvetovi, a takođe i dugi zadebljali koren od koga se pravi lekovita zamena za kafu. Listovi se najčešće koriste za salatu, ređe za variva, a od cvetova se prave vino, pivo, džem, i sirup poznat kao „majski med“. Kažu da redovnom upotrebom tog sirupa nestaju bolovi zbog kamena u žuči, šum u glavi, vrtoglavice, grčevi u stomaku, čak i skleroza. Isceliteljske moći maslačka su nepresušne: tradicionalne medicine koriste ga za lečenje anemije, raznih bolesti jetre, žuči, slezine, cista i tumora na grudima, upala limfnih žlezda, reume, zadržavanja vode, gojaznosti… Osim toga, maslačak podstiče apetit, ubrzava varenje, prazni creva, odstranjuje parazite, stimu-liše lučenje mleka. Čuveni Avicena je njime lečio začepljenja vratne arterije, mrenu na očima, ubod škorpija. Kažu da mlečni sok odbija komarce i sa kože uklanja bubuljice, bradavice, pege i fleke…

Na našim pijacama ga uglavnom nema – osim koprive, tamo se od samoniklog bilja može naći još samo sremuš – on je već hvaljen, a raste dovoljno daleko od grada da se može prodati po relativno visokoj ceni. Možda bi neko od povrtara mogao da nabavi francuske sorte maslačka: „krupnolisni“, „rani poboljšani“ ili „kovrdžavi“, i da ga ponudi anemičnim građanima kao ekskluzivno povrće. I njegova bašta bi od toga imala koristi, jer maslačak okolne biljke snabdeva miniralima, rastresa zemljište i luči etilen od koga plodovi brže sazrevaju.

I na kraju, evo šta kaže jedna ruska knjiga: „Svakog dana dobro operite i pojedite pet do deset cvetnih stabljika maslačka. Posle dve do tri nedelje verovatno će mnogi vaši zdravstveni problemi sami od sebe nestati.“ Može li se išta slično naći u apoteci, i uz to još besplatno?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*