Orah

Ovih dana ponovo će nas gađati iz vazduha. Neće to biti baš pravo bombardovanje: oko nas padaće orasi, a bacaće ih vrane i svrake, i to ne iz oblaka već sa krovova i visokog drveća. Ne ciljaju one na naše glave, već na asfalt i beton, da polome tvrdu ljusku i potom u slast pojedu hranljivo jezgro. Pametno, nema šta. Možemo se čak upitati da li su te ptice postale tako domišljate upravo zato što vole orahe. Jer, zna se da oni hrane mozak, štite ga i povoljno deluju na njegov rad.

Orah

Posmatrana odozgo, naborana polutka orahovog jezgra podseća na veliki mozak, a danas već i nauka dokazuje da drevna mudrost po kojoj se slično hrani ili leči sličnim nije puka besmislica. Kada smo već kod lečenja, oni koji orahe vide samo kao poželjni dodatak kolačima trebalo bi da znaju da se u narodnim medicinama mnogih naroda koriste i list, mladi oraščići, zeleni omotač ploda, kora korena, čak i drvenasta pregrada između polutki jezgra, koja, verovali ili ne, tamani bakterije, jača štitnu žlezdu, čisti krvne sudove u mozgu, leči glavobolju, dijabetes, kolitis, proliv, polipe, konjuktivitis… Iz jednog kilograma plodova može se iscediti čak pola litre ukusnog i lekovitog ulja koje se koristi u ishrani, lečenju i u kozmetici, a u nekim veoma otmenim restoranima može se probati i papreno skupa rakija od oraha.

Orah potiče iz umereno toplih krajeva prednje Azije i Jugoistočne Evrope, gde se koristi i ceni od pamtiveka. Herodot beše zapisao da su vavilonski sveštenici branili običnim ljudima da jedu orahe, jer se i tada smatralo da blagotvorno utiču na umnu delatnost, a nijednoj državi nikada nije bio potreban samosvesni puk (u naše vreme to se reguliše televizijom i besmislenim školskim programima). U antičkoj Grčkoj i Rimu orah je bio hrana nebesnika: nazivali su ga „žirom bogova“, a to govori i naučni naziv vrste: Juglans regia, što bi se moglo prevesti kao „carski Jupiterov žir“. U religiji Srba, bar po Čajkanoviću, orasi su pripadali podzemnom svetu, t. j. duhovima predaka, odakle potiče običaj da se o Badnjoj večeri i Božiću bacaju u ćoškove i u odžak, ili pod prag, prilikom uvođenja mlade u kuću. Veruje se i da ga ne treba saditi u neposrednoj blizini kuće, navodno i zbog toga što luči nekakve supstance zbog kojih biljke pod njim ne rastu. Ovo nije sasvim tačno: na primer luk, beli luk i šumska jagoda sasvim dobro se osećaju pod orahom, a isto tako i svi oni pametni Beograđani koji u svom dvorištu nisu posekli orah i koji pod njim leti sačekuju goste, a u jesen lekovitu zimnicu koja pada sa njegovih grana.

  1. Justice kaže:

    You Sir/Madam are the enemy of confusion eveyhwrere!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*