Platan

Divno je živetu u gradu sa ljudima koji vole drveće, koji mu se raduju, tuguju za njim, i brane ga ako zatreba, jer, nepokretno kakvo je, drvo nažalost ima manje izgleda da preživi bezobzirnost i bahatost nego mačke i psi lutalice. Te divne Beograđane nedavno beše veoma uznemirila seča drvoreda na Bulevaru Kralja Aleksandra. Burno se protestovalo, a negodovanje se malo smirilo tek kada je posađen novi drvored. Svi pamtimo da se radilo o platanima. Stari su nestali, a njihovo mesto mogli su da zauzmu samo novi platani i ni jedna druga vrsta drveća, iako su se čule prigušene napomene da to možda i nije najbolji izbor jer su zbog težnje da previše šire krošnju platani unapred osuđeni na sakaćenje kakvo smo povremeno viđali na istom Bulevaru.

Lišće platana

Ta široka krošnja je međutim ono što je platanu dalo ime, jer ono na grčkom znači „široki“, te treba reći da je on praktično imenjak čuvenog filozofa poznatog po nadimku Platon, što znači isto. To možda i nije slučajno. Platan je drvo Istoka, postojbina mu se proteže od Balkana do Persije, i tu su mnogi poštovaoci mudrosti u hladu širokih krošnji prenosili svoja znanja. Na primer, kažu da Platonova Akademija beše smeštena u gaju platana, a da je na ostrvu Kosu otac medicine pod platanom pučavao svoje naslednike. Tamo i sad postoji tzv. Hipokratov platan, možda direktni potomak onog nekadašnjeg drveta. Moguće da su i tada budući lekari učili kako se od kore i listova platana mogu spravljati lekovi za zaustavljanje krvarenja i za lečenje promrzlina, uboda, ujeda, opekotina, koji se i danas koriste. U Persiji i Indiji platani su sađeni po svetim mestima i dvorskim parkovima, ima ih mnogo u Kašmiru, gde su stara drveta proglašena državnom svojinom o kojoj se naročito vodi računa, i gde se narod njima ponosi.

I mi imamo jedan kojim se dičimo: to je onaj u Topčideru, ispred Miloševog konaka. Posađen je 1831. godine, a tu je došao ne iz Grčke, nego zaobilazno, iz Beča. Niko ne može da ne ostane zadivljen njegovom veličinom: visok je 36 metara, raspon krošnje mu je 49, a obim stabla oko 7,5 metara. Kako volimo da budemo «naj», nije nam teško da pomislimo kako je taj naš platan najveći na svetu, ali na žalost nije tako. Verovali ili ne, ima, a i bilo je, mnogo većih i starijih. Istorija beleži da je nekada davno namesnik Likije priredio banket za 19 osoba u šupljini jednog tamošnjeg platana. Da zineš od čuda, il’ da se počešeš. A češaće se i drugi, ako ih pospemo svrbećim praškom, koji se, kaže jedan stari Beograđanin, pravi finim mlevenjem platanovih semenih loptica.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*