Vrba

Ima već par nedelja kako na gradskim pijacama kupujemo grane vrba sa novim pupoljcima obraslim sivkastim, mekim omotačem. Taj takozvani „vrbopuc“ je jedan od prvih istinskih vesnika proleća. Vrba je, kao što ćemo videti, veoma moćno drvo, a kažu da je to zato što nakon zime oživljava pre sveg ostalog drveća, te uspeva da od Sunca upije najčistiju i najdragoceniju prolećnu energiju. U slovenskoj mitologiji bila je posvećena Jarilu, jednom od aspekata Sunca koji je gospodario vegetacijom i plodnošću.

Vrba

Vrbove grančice, lišće, a naročito kora, poznati su još od praistorije kao lekovita sredstva protiv groznice, reume, glavobolje… Taj prirodni aspirin uzima se u vidu odvara, tinkture ili praška. Vrbovo drvo od koga su nekada izrađivani predmeti za domaćinstvo je meko, lagano i ne traje dugo, te se vrbov klin često pominje kada nešto treba označiti kao nepouzdano. Međutim, i taj isti klin je svoj način pouzdano lečio glavobolju: nekada se zabijao u zid kuće (koji nije bio od armiranog betona) kako među ukućanima ne bi bilo svađa. Žene su ušivale grančicu vrbe muževima u odeću da se ne bi motali oko drugih žena, a u istom cilju su prutićima oplitale noge muževljevog kreveta. I sebe su lečile vrbom: ponekad su se same udarale prutom kako bi iz sebe isterale sumnjičavost i neraspoloženje. Pa i deca su dobijala svoje: istući dete vrbovim prutom značilo je da se iz njega isteruje neposlušnost i nepotrebna agresivnost. U vence koji se spliću o prolećnim praznicima, naročito o Đurđevdanu, obavezno se upliću vrbove grančice koje treba da zaštite kuću i stoku od zlih očiju i da osiguraju napredak domaćinstva. Svi koji vole lepu reč i žele da se njome umešno služe trebalo bi da naprave sebi amulet od vrbe koji će im, veruje se, posle izvesnog vremena doneti mističnu sposobnost vladanja rečju. Na kraju, i mali savet za veštice: dršku metle napravite od jasena a telo od brezovih grana uvezanih vrbovim prutom.

Vrba

Vrbe se danas ne poštuju: one same od sebe rastu uz beogradske reke, jer vole vodu, što kaže i njihov latinski naziv, Salix, nastao od keltskih reči koje znače „voda“ i „blizina“. Ima ih i u gradu. Na primer, podvodni Topčiderski park krasi nekolicina „žalosnih“ vrba. Postojbina tih vrba je Kina, ali nauka ih zove Salix babilonyca – vavilonske vrbe, i to zato što Karl Line beše pročitao netačni prevod biblijskog teksta o naricanjau Jevreja izgnanih u Vavilon. Savremena nauka je dokazala da drvo na koje su oni odlagali svoje citre nikako nije mogla biti vrba, već da je to bila jedna vrsta topole. A o topolama ćemo govoriti drugi put, možda već uskoro.

  1. Scout kaže:

    / napaka esnestial nito especially for someone like me, na always mobile and gusto laging online and with an internet connection. salamat sa globe for giving us unlimited internet using prepaid, para sating mga socially diandvaatsged na may gustong mag check lagi ng emails, facebook and other websites.

  2. Ellie kaže:

    Obrigada pela dica!Então vou parar em Monterey, mas lendo recentemente o roteiro do Rafael (26/03), acho que a pernoite em Monterey deverá ser esticada rsrsrs. Além de querer conhecer 17 mile (paga um pedágio, é isso?)/ Carmel e Monterey , quero ir em Julia Pfeiffer Burns State Park e Point Lobos.E deixar a última parada em SB ou SLO antes de chegar em LA, o que vc me ornlgta?Obrigada,Soeaine

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*