Мишјакиња

Мишјакиња

Надземни део: Мишјакиња не садржи никакве штетне или надражујуће супстанце, те спада у мали број биљака које се могу јести у неограниченим количинама без икаквих последица. Надземни део треба брати на незагађеним местима у време кад је биљка млада, сочна и свежа. Он се заправо шиша: ухвати се за врхове и маказама одреже горњих 4-5 цм. Код куће треба само прегледати, избацити пожутеле делове и залуталу травке или гранчице. Најукуснија је свежа: одличан је састојак сваке „дивље“ салате јер има благ укус који подсећа на млад кукуруз и нежно хрскаву структуру. Кратким кувањем (само 3-5 минута) укус јој се мења тако да подсећа на спанаћ. Може се кувати и на пари, или кувана уситнити у блендеру и употребити, уз додатак супе од поврћа или млека (крављег или од соје) за спремање крем супа.

Лековитост: Мишјакиња садржи витамин С, рутин, биотин, холин, витамине В6, В12 и Д, и бетакаротин, а од минерала доста магнезијума, гвожђа, калцијума, калијума, цинка, фосфора, мангана, натријума, бакра и силицијума. Чини здравијим бубреге, јетру и плућа, и олакшава ћелијама усвајање хранљивих материја. Споља се користи за уклањање токсина из коже коју влажи и чини меком. Добра је као облог за све мање надражаје и инфекције коже.