Винобојка

изданци: половином/крајем априла из трајног подземног стабла избија по неколико изданака који се одсецају око сантиметар изнад земље. Корен је горак, а и део изданка непосредно уз њега. Изданци се прокувају пре употребе и потом спремају као шпаргла или као вариво. Садрже много калијума, каротина, С витамина.

бобице: црне бобице распоређене у виду гроздића дозревају ујесен. Њихов сок је тамнољубичаст и због њега је биљка и добила име. Наиме, сок се користио за бојење вина. И данас се може користити за бојење намирница. «Алкрмез» који се у старим куварима помиње као боја за прелив за розен-торту је заправо сок винобојке. Не би га требало користити у већим количинама, јер делује као пургатив, у изузетно великим дозама и као отров. (Народно име «мурићеп» значи «мастило», што казује да је боја толико интензивна да се њоме може писати, а недавно ми је један биљобер и испричао да је његов отац то и радио.)

лековитост: Мало се шта зна о лековитости винобојке. Лично ми је познато сведочанство човека који је излечио вене на ногама тако што је током месец дана облагао оболела места мелемом сачињеним од масти и сока из бобица.