На месту које је измакло пажњи градског зеленила, иза зграде „Гоше“ на углу улица Милана Ракића и Батутове, расте и цвета митска, магијска и лековита биљка – оман. Мада се ради о само две јединке, то је право чудо које нас тера да се упитамо на који начин су уопше успеле да се са далеких приградских обронака доселе у град, у дубоку позадину непријатеља дивљине где се уништава све што је јако, самостално, самодовољно, независно, па, ако хоћете, и корисно.

Већ сам поглед на ову биљку открива нам да је посебна: има крупне листове и високу стабљику на чијем врху је цветна главица налик на Сунце које, попут ње, чисти, лечи, штити, даје љубав и подстиче духовни раст. Уосталом, да би се уверили да је ово тачно, довољно је да се позабавимо њеним именима: Научно име јој је Inula helenium. Први део потиче од једног грчког глагола који значи празнити или чистити. Други део, helenium, изведен је можда од хелиос – Сунце, или хеленон – корпица, али људи највише воле мит по коме је биљка никла из суза лепе Хелене, кћери Зевса и Леда, коју је Парис отео и из Спарте одвео у Троју.

Народ је ову биљку даривао многим именима. Можда је најважније „девесил“ које веома подсећа на руско „девјасил“, што је заправо скраћеница од: „девет сила“, а односи се на девет чаробних моћи које биљка поседује и девет тешких болести које лечи. Некада су јунаци који су одлазили у далеке походе јутром узимали прах од корена, онолико колико стаје на врх ножа, што им је давало снагу да на путу издрже све тешкоће. И даље, биљка је славна као „оман“, јер се сматра средством којим се може задобити љубав. Још у давнини веровало се да ће нас особа којој се обратимо посредно, преко ње, заволети „из девет сила“ и да нас никада неће оставити. И данас је ово познато. „Када бих продавао оман као лек, ништа не бих зарадио. Али прошле године сам узео велике паре продајући корен омана за љубавне амајлије,“ вајка се Миле, врсни травар из Великог Мокрог Луга. Немојте се ипак надати да ће оманика омамити изабраника: она, као што рекосмо, чисти дух и јача вољу, те жељена љубав може настати само слободном одлуком, док ће је биљка тек ојачати, као што Сунце јача током јутра, по коме оман доби још једно име – утреница.

Као лековита биљка, оман је био познат још у антици, а и данас се користи у народним и традиционалним медицинама, најпре као лек за лечење плућних и стомачних болести. Још је Плиније саветовао да „не треба да прође ни један дан без мало омановог корена, како би се побољошало варење и избацила меланхолија“. Па, ако приметите да вас у вашем дому, у некој од безбројних зграда београдских стамбених насеља, меланхолија походи чешће но што бисте желели, сетите се омана и посадите га пред својим улазом – расадите лековиту дивљину у срцу града.