Сада, кад лишћа готово и нема, понегде се, по парковима или око зграда, може уочити жбун голих гранчица на коме висе гроздићи ситних, дугуљастих плодова. Упркос њиховој тамноцрвеној боји, жбун се не зове црвеника, већ жутика, жута шимширика, кисели трн, или бреберика, што већ подсећа на његов научни назив, Berberis vulgaris, по коме га неки и познају.

У питању је лековита и јестива биљка, знана у древној Кини, Индији и Персији, а помиње се и на глиненим таблицама из једне асирске библиотеке, старе готово 3000 година, где се њени плодови препоручују као средство за „чишћење крви“. Током средњег века почела је да се шири по Европи, идући од југа, те je у 17. веку стигла чак до Шведске на северу. Не треба јој много, те расте самоникло, али се у данашње време понегде и гаји у Западној Европи и Северној Америци.

Жутика је, као што једно од њених имена говори, кисела. Кисели су свежи млади листови који се као витаминска подршка могу додавати салатама, а нарочито су кисели плодови чији се сок некада користио у кухињи уместо лимуновог. Садрже доста пектина, па се додају џемовима ради желирања, а могу се прерадити и у сокове, сирупе, слатко, компоте, бомбоне, ликере… Изузетно су богати С витамином и многим другим активним материјама, те су се сви ови приправци од жутике вековима користили и као лековита средства: најпре код високе температуре, грознице, скорбута, а потом и против разних бактеријских упала, високог притиска, дијабетеса, обољења слезине, бубрега, јетре и жучи…

Данас се много користи у хомеопатији. Кором корена се свила, вуна и кожа боје у прелепу жуту боју, која и данас блиста на ћилимима Средњег истока, док се дрво користило за израду ситних украсних и употребних предмета, између осталог и – ексера за чизме. Више од овога, жутика се много користила и као магијска биљка. Захваљујући трњу које има на себи, она се, попут глога и трњине, успешно носи са нечистим силама, те се уноси у кућу када отуда такве силе треба истерати. Но, најзразитије, кажу, дејствује када су у питању финансије. Некада се веровало да грмове жутике треба садити покрај куће или радног места, и да их треба брижљиво неговати, јер ће тако кући донети благостање, а пословима новчани успех. Прописани су и поступци за поправљање већ учињене финансијске штете, као и за спречавање утицаја злих чини на пословање. Нема сумње да ће се многима ови поступци учинити занимљивим, а наша је мишљење да би жутика могла и званично постати државни „адут у рукаву“, онај који решава проблеме кад више ништа друго не помаже. Прво је треба унети у све институције, почев од Владе и Скупштине, а потом посадити дословце око сваке зграде у земљи, и веома, веома усрдно неговати. За почетак, посадите је у свом дворишту.