Магнолија

Време је за лепоту. Она се показује у градским вртовима, иза ограда које је штите од неуких крадљиваца који би да је одломе, понесу са собом и ставе у вазу, не знајући да тамо неће потрајати ни дан. Лепота цвета на дрвцима сиве коре и голих грана, помаља се из дугуљастих пупољака и шири у крунице као начињене од најфинијег порцулана: обично су споља љубичасте, а изнутра беле, мада има и потпуно белих. Зову их заједничким именом – магнолије.

Магнолије којима се ових дана дивимо су само две од неких двеста врста колико се може избројати у њиховом роду. Мада су све пореклом из источне Азије, Средње и Јужне Америке, име су добиле, можда неправедно, по француском ботаничару Пјеру Магнолу. Веома су старе: њихови преци живели су заједно са диносаурима, а старост најстаријег проученог фосила праве магнолије процењена је на двадесет милиона година. Пошто су се развиле много пре пчела, магнолије су опрашивање препустиле бубама тврдокрилцима – зато баш и не миришу, али вредни селекционари данас покушавају некако да исправе тај недостатак.

Магнолија

Можда ће звучати као пад с неба на земљу, али треба рећи да се ова отмена, кристална лепота може и јести: развијени, али још нерастворени пупољци имају раскошан укус – ароматично нагорак (мало подсећају на кору дивље поморанџе), а у устима су сочни, крти и пуни… Размислите пре него што пробате: то вам може заувек нарушити платонско уживање у савршном облику и боји јер овоземаљски гурман станује у сваком, чак и најискренијем поштоваоцу лепоте. Пошто се одвоје од чврстог, смеђег омотача обраслог кратким длачицама, пупољци се једу на лицу места или се носе кући и додају салатама, сендвичима, супама… У Азији их полажу у туршију и потом додају јелима од пиринча.

Магнолије могу бити и лек, традиционалне медицине их различито користе: Кинези врстом која се и званично зове лековита (Magnolia officinalis) лече двадесетак различитих болести, међу којима анорексију, маларију и алкохолизам; травари са југа Сједињених Држава користе врсту Magnolia virginiana против дизентерије, грознице и реуме, Мексиканци локалном врстом лече убоде шкорпија, док Аину народ из Јапана од „своје“ врсте справља лекове против прехладе. Дакле, можда заиста – ЛЕПОТА ЋЕ ИЗЛЕЧИТИ СВЕТ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*