Матичњак

И у граду, права је срећа познавати матичњак. Може се чинити да је непотребно овде, међу толиким разноликим људима, упознавати наизглед неугледна и незанимљива зелена, непокретна створења која уз то још и сва личе једна на друге. Међутим, сви знамо да нису сви људи благотворни и подстцајни, да је у граду понекад много више оних од којих се уморите, од којих вас заболи глава или вам скочи притисак. Е, тадa треба потражити матичњак и њему сличне биљке јер су оне увек и благотворне, и подстицајне, и успокојавајуће. Када сте усамљени, забринути, нерасположени, откините листић, мало га протрљајте или згњечите, помиришите и све ће поново бити лепо, једноставно, јасно и блиско. Наћи ћете га у полусенци градских шумарака и у вртовима старијих кућа где су годинама нечије брижне руке из године у годину доносиле благодатне биљке.

Матичњак

Име матичњака потиче од речи матица. У питању је, наравно, пчелиња родитељка. И готово сва остала његова имена се односе на пчеле или мед. И научно име, Mellisa officinalis, заправо значи „лековита пчела“. Мелиса је стара грчка реч, значи пчела. У њиховој митологији, то је име многих нимфи и обичних жена које су биле видовите хранитељице медом. Једна од њих беше одгајала и малог Зевса. Једна друга жена истог имена била је посвећеница мистерија Деметре, богиње земљорадње и плодности. Растргле су је друге жене, бесне што им није открила тајне светих ритуала. Прича даље казује да је из тела сироте Мелисе никао је матичњак, а одмах потом се изројиле пчеле.

Пчелари ваљда одувек знају за везу матичњака и пчела. Користе матичњак да примаме ројеве у кошницу, да повећају њихову продуктивност и да смире пчеле док раде у пчелињаку. Матичњак који, узгред речено, управо цвета је и медоносна биљка – мед има карактеристичан оживљујући мирис лимуна и изузетан укус са нотом отмене горчине. И мед и сама биљка служе као лек: пре свега, за умирење, тиме и против несанице, мигрене, неуралгија… Доказано је и да делује на вирус херпеса, а осим тога, регулише варење и спречава појаву гасова па ће га сваки паметан кувар радо додавати у воћне салате и сладолед, али, и у јела од меса и рибе, па чак и кобасице!

Матичњак је згодно познавати и ван града. Привлачи пчеле, али растерује комарце. У сумрак, кад пчеле одлазе на залужени предах, а комарци управо крећу у акцију, уберите прегршт лишћа, мало га згњечите, истрљајте њиме кожу, и неће вам требати никаква скупа хемијска средства. Лето је, неки ће ићи некуда на одмор, а неки не. Али, било куда, матичњак свуда!

  1. Велибор Симовић - Бора каже:

    Моја прабаба је, још у 19. веку, на гробу свог детета – засадила матичњак. Одржао се до данас.
    Садио сам га у башти и пресађивао, а он је наставио да се сам „пресађује“ па размишљам како да га доведем у ред. Сваке године наберем по букет (тачније – бреме) матичњака и аранжирам их у корпе за веш – у спаваћим собама.
    Осетљив је на додир, при чему испушта јак мирис, али касније не мирише.
    Бора

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*