Троскот

Негде од октобра па све до снегова, по не баш брижно негованим травњацима, на пример на Ади или у Пионирском парку, могу се видети јата голубова како по васцели дан нешто кљуцају. Погледајте, нико ту није бацио ни хлебне мрвице ни жито – они траже нешто у ниском растињу које заправо и није трава. Ако обратите пажњу, то растиње ћете видети у целом граду: по улицама и тротоарима, по двориштима, травњацима, утринама…. Има га заправо свуда – у целој земљи и на континенту, све до Арктика. Зову га троскот, или птичја трава, баш зато што птице тако воле његово семење и радо у њега слећу. Троскот има ситне листиће и још мање беле цветиће, најчешће пузи, али се понекад помало и уздигне. Није пробирљив, свуда је присутан, те се, није чудо, неизбежно нашао на списку непожељних корова.

Троскот

Међутим, једна поучна руска прича казује како се пред неком старом вештицом која се некоћ с пуном корпом враћала из брда где је брала биље уздигла та малена биљчица да јој се пожали како је људи не воле: не дају јој да мирно живи, копају земљу, ору ливаде, секу шуме. Старица није хтела да пропусти прилику да напакости људима те утеши биљчицу рекавши јој да људи управо због ње све то и раде: нек само настави из све снаге да расте баш тамо где они то копају и преврћу земљу. И троскот је послушао, али, вештицин план је пропао: уместо да смета, помагао је људима из све снаге, и они га заволеше. Како је тако мала, неугледна биљчица помагала? Како је могла: пре свега, хранила их је и лечила, јер у њој има веома много за људе драгоцених твари. Може се јести свежа, као салата, или у чорбама и варивима. Данас се каже, добар је антиоксидант. Чисти и јача организам, подиже на ноге оне који су прележали тешке болести или су нервно исцрпљени. Подстиче лучење мокраће и преко ње избацује из тела вишак натријума и хлора, продубљује дисање, снижава притисак. После порођаја зауставља крварење, помаже материци да се смањи. У народним медицинама свих европских народа користи се за растварање и избацивање камена из бубрега, против кашља и разних плућних оболења. Да је ово какав чланак о природним лековима могли бисмо још дуго да набрајамо где све троскот, онако ситан, помаже. Познавали су га и ценили и антички и средњевековни лекари. И жене су се њиме користиле: кажу да се из његовог корена добијала неуобичајено плава боја за бојење пређе и тканина, само што изгледа нико више не зна како. Данас се добијају се само разне нијансе зелене и жуте боје. Воле га и животиње које живе уз човека: радо га једу и рогата стока, и живина. Свима је на услузи. Једино нама, што рађе залазимо у апотеке него у сопствена дворишта, не помаже, и зато нам чак и смета. Она вештица би сада могла да буде задовољна.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*