народна имена: Матовилак, пољска салата, пољара, дивља салата
станиште: Самоникло расте у крајевима са умереном климом, у Европи до 600 географске ширине. Тражи осунчана места, нема посебних захтева у погледу квалитета земљишта, осим да не сме бити одвише влажно, ни превише глиновито. Пре интензивне употребе хербицида био је стални становник њива, повртњака, воћњака и винограда. Одлично подноси мраз, чак и голомразице, чак до -15°С.
станиште: : има га посвуда, на надморским висинама до око 1000 м. Није пробирач, али највише воли растресита и песковита земљишта. По природи је освајач, те се шири брзо и лако.
народна имена: винобојка, алкрмез, кермес, мурићеп
станиште: Научни назив говори да је пореклом из Северне Америке. Може се видети у понекој башти широм Србије, али углавном расте као самоникла уз путеве, ограде, рубове шума.
станиште: Гинко у читавом свету по праковима умереног климатског појаса расте као украсно дрво. Ова врста, тзв. „живи фосил“ (стара је више од 200 милиона година), је дводома: постоје мушка и женска стабла.
станиште: и народни и научни назив заправо су заједничко име за велики број сличних врста које се још и међусобноо укрштају тако да их и ботаничари тешко разликују. Све купине расту као полуусправни и полегли грмови на необрађеним и запуштеним местима, по крчевинама, уз путеве, на међама, чак и у шумама, од низије све до високих планина...
станиште: самоникла малина расте у планинским пределима, до близу 2000 м надморске висине. Ниче на згариштима, крчевинама и пропланцима, има је уз шумске путеве и поточиће, по камењарима...
народна имена: дивља трешња, црна трешња, птичарица
станиште: трешње лако ничу, те их има свуда где њихове коштице падну: у градовима и њиховој околини, по пољима, виноградима, ретким шумама. „Дивљима“ се зову све самоникле трешње ситнијих плодова, али су праве дивље трешње, оне ситне, црних и нагорких плодова заправо становнице брда и планина где расту по ливадама и уз рубове шума.
