Дивљи мотовилац

лист: Лишће и стабљике пре цветања се одсецају ножићем, без чупања, да би се биљка обновила. Листови имају пријатну арому и укус који издалека подсећа на орахе. Једе се свеже, као салата, а најбоље је не чувати га у фрижидеру дуже од три дана, јер кажу да се потом у лишћу нагло смањује садржај корисних активних твари. Од уља, по укусу му највише одговара маслиново, а у комбинацијама са другим зеленишем се најбоље слаже са водопијом и радичем (који је култивисани варијетет водопије). Одлично се слаже са орасима, цвеклом, роткцивама, јабуком… Садржи велику количину С витамина, витамине В и Е, каротин, калијум, гвожђе, магнезијум, фосфор, калцијум… Укратко, драгоцена зимска и рана пролећна намирница.

лековитост: У пролеће чисти крв и, кажу, топи преостале масне наслаге (убрзава метаболизам). Подстиче виталност, јача сабраност и отпорност на стрес, побољшава крвну слику, јача имунитет. Повољно утиче на рад срца, јетре и бубрега. Благи је седатив, а у стара времена је сматран и афродизијаком.

divlji motovilac