list: Beru se mladi listovi na prizemnim kratkim stabljikama. Duguljasti su, zašiljeni, i imaju plavičasto zelenu boju. Meki su i ukusni, ukusniji od spanaća ili blitve. Nisu im potrebni jaki začini. Najbolje je da se iskoriste za salate u kojima mogu biti i osnovni sastojak. Ako se kuvaju, to treba da bude veoma kratko – dovoljno je samo par minuta. U čorbe i variva se zato dodaju tek na kraju. Recepti za pripremanje jednostavnih i ukusnih jela od pucavca postoje u svim zemljama Mediterana. Listovi kratko prodinstani na maslinovom ulju ili maslu jedu se sami, ili se služe uz omlete, ribe, meso. Takođe su izvrsni sa testeninama ili pirinčem.

pupoljci, cvet: Kada biljka počne da raste u visinu, na vrhu se obrazuju okrugli pupoljci koji se otvaraju u bele cvetiće sa mehurasto naduvenom čašicom. (Kada stisnete čašicu pri vrhu i udarite njome po nadlanici, ona pukne, odakle biljci i ime.) Pupoljci i cvetovi se jedu sveži, u salatama, izmešani sa drugim sezonskim cvećem. Takve cvetne salate nije potrebno soliti.

lekovitost: Ze lečenje se koristi ceo nadzemni deo: listovi, stabla, cvetovi. Najčešće se upotrebljava za lečenje bronhitisa, gastritisa, bubrežnih oboljenja, za izbacivanja vode iz organizma, protiv dizenterije, čak i konjuktivitisa, pa i kao sedativ.