Лист: Целе зиме уски, цевасти, мало растегљиви листови вире из плитког снега. При брању се не чупа већ одсеца маказама, како би из луковице у земљи касније избили нови листови. Укусом и мирисом подсећа на лук, а користи се пре свега за умаке, сирне намазе, салате и омлете. Посебно је добар зачин за јела у којима има јаја и павлаке. Неколико сецканих струкова влашца додају се као завршница супама, чорбама, јелима од грашка, кромпира и меса. Укус му се кувањем разграђује. Листови се никада не мељу, само се веома фино сецкају.
Лековитост: Традиционално се поштује као средство за отварање апетита, снижавање притиска и као извор витамина – С, В1 и В2.