Dragoljub

Pod Suncem koje je već veoma blizu tačke letnjeg solsticija cveće na prozorima i balkonima uveliko cveta: muškatle, petunije, lepi jova, i još mnogo toga. Jedan dugački balkon okićen dragoljubom u svim nijansama od žute do narandžasto-crvene boje podsetio nas je da svakako treba da kažemo nešto o biljci sa tako lepim imenom. Ono i samo mnogo govori, ali, mada zvuči veoma domaće, ipak je dragoljub stigao u Evropu tek u 17. stoleću, a u naše krajeve verovatno i par vekova kasnije.

Detaljnije

Božur

U gradskim, i još više prigradskim vrtovima i ovoga maja cvetali su božuri – raznobojni i raskošni, svečani poput skupocenih kineskih svilenih tkanina u koje su nekada utkivane njihove slike kao simboli časti i dostojanstva. U Kini se ovaj zadivljujući cvet iz biljne porodice ljutića kultiviše već više od dve hiljade godina tokom kojih je stvoreno mnogo različitih varijeteta. Postoje i samonikle vrste – ima ih u Aziji, istočnoj Evropi i Severnoj Americi. Rastu i u našoj zemlji, gde su, nažalost, odavno stekle status retkih i ugroženih vrsta.

Detaljnije

Bulka

„Mrtav u zemlju pao, živ iz zemlje ustao, crvenu kapu bacio i ljude uspavao.“ Ko to radi? Divlji makovi, ili bulke. One cvetaju u maju i sada je nemoguće ne primetiti ih na pesku Novog Beograda, duž auto-puta i rečnih nasipa. Njihova jarko crvena boja plamti u zelenoj travi nagoveštavajući vrelinu, punoću i rodnost leta koje je tek pred nama. Bulke su još pre mnogo hiljada godina, od samih početaka obrade zemlje, nerazdvojno bile povezane sa zemljoradnjom, te su našle mesta u svim kultovima i ritualima kojima je trebalo obezbediti dobar rod.

Detaljnije

Zdravac

Svakoga dana mediji nam šalju poruku da svet više nije zdrav: da je zemlja obolela, da su vazduh i voda oboleli, da je klima obolela, da je živi svet oboleo, da su naravno i ljudi, a među njima i vi, koji to slušate, oboleli. Isti mediji nam, najčešće putem reklamnih poruka, nude i rešenja, ne jevtina, koja nas neće baš izlečiti, ali će suzbiti simptome, i – bićemo kao zdravi! Ali, da li ste se upitali kako izgleda istinsko zdravlje? Kakav je to osećaj? Kakav ukus? Kakav miris? Dajemo besplatan odgovor: postoji biljka, koja raste i u Beogradu, koja miriše na zdravlje, i zove se – zdravac.

Detaljnije

Čičak

Čudesne i moćne biljke rastu svuda oko nas, nalazeći načina da opstanu nekako i u gradu koji prema njima nije blagonaklon, već naprotiv netrpeljiv. Jedna takva biljka je čičak. Na pomen tog imena stariji Beograđani se sećaju njegovih cvetnih glavica obavijenih gotovo lepljivim, mekim i pri vrhu svijenim bodljicama kojima su se nekada gađali i koje su se baš teško vadile iz kose.

Detaljnije

Kopriva

Mada nikako nije retka vrsta, kopriva se u Beogradu ne viđa često: ima je ponegde na travnjacima, u ponekom starom i pomalo zapuštenom dvorištu, oko Kalemegdana, na Adi, u Košutnjaku… I kada je primećena, malo ko joj se raduje: zanimljivo je da imamo na umu još samo to da žari, i da smo nekako odveć brzo zaboravili sve njene dobre i blagodatne osobine kojima su ljudi vekovima koristili.

Detaljnije

Zumbul

Ako se ovih dana u prepodnevnim časovima zadesite negde u blizini beogradskih pijaca možda ćete zapaziti da mnogi koji se vraćaju kućama iz kupovine u cegerima nose i buketić zumbula. On nije skup: košta otprilike koliko i vekna hleba, ali oni kojima je i to izdatak ipak se odlučuju da ga kupe, jer, mada zumbul nikako nije jestiv, njegov miris može da nahrani dušu.

Detaljnije

Džanarika

Evo i aprila, a u gradu se voćke još nisu okitile raskošnim cvetom. Tek pokoji badem, poneka kajsija ili grančica džanarike. U očekivanju da se behar ipak ovih dana dogodi, govorićemo o džanarikama, divljim rođakama šljive koje stvaraju neke od najlepših prolećnih prizora u Beogradu. Samonikle džanarike ili ringlovi, one sa zelenim lišćem i gustim belim cvetovima, nezasluženo su isterane na ničija zemljišta uz ivice šumraka na obodu grada. Vrsta ipak nije prokažena: na održavanim zelenim površinama ima mnogo ukrasnih drvaca crvenog lišća i ružičastih cvetova, a vešti belosvetski selekcionari uspeli su čak i da načine varijetet Nigra čije je lišće, kao što ime kazuje – crno.

Detaljnije

Mrtva kopriva

Hladnoća sa snegom koja je ove godine ispratila zimu nije uplašila prvo cveće: ljubičice i jagorčevine se nisu zbunile ni povukle, pogotovo ne mišjakinja i rusomača. O njima smo već govorili. Međutim, svi uporno prećutkujemo još jednu biljčicu koja je zajedno sa gore nabrojanim odvažno iskoračila u novo proleće – crvenu mrtvu koprivu.

Detaljnije

Vrba

Ima već par nedelja kako na gradskim pijacama kupujemo grane vrba sa novim pupoljcima obraslim sivkastim, mekim omotačem. Taj takozvani „vrbopuc“ je jedan od prvih istinskih vesnika proleća. Vrba je, kao što ćemo videti, veoma moćno drvo, a kažu da je to zato što nakon zime oživljava pre sveg ostalog drveća, te uspeva da od Sunca upije najčistiju i najdragoceniju prolećnu energiju. U slovenskoj mitologiji bila je posvećena Jarilu, jednom od aspekata Sunca koji je gospodario vegetacijom i plodnošću.

Detaljnije