Касно лето на Старој планини. Време обиља. Ваздух мирише на слободу – далеко су градска врева, смог, људске немирне помисли. Право место и прави час за загрљај са Мајком Природом. У равномерној смени дана и ноћи, месечевих мена, година, у додиру са Земљом, Водом, Ватром и Ваздухом, у присуству Предака и пријатеља, деца стају на ноге и спремају се да, кад дође време, испуне свој дуг према Животу. Јер – све што нам је потребно заправо нам је већ дато…