Bela detelina

Nakon sušnog i vrelog leta prizemne biljke su toplu i relativno vlažnu jesen doživele kao novo proleće – dok lišće na drveću žuti, one ponovo listaju i cvetaju: maslačak, bela rada, mrtva kopriva, crni slez, a sa njima i bela detelina.

Bela detelina

Iako mala i naizgled nežna, bela detelina je zapravo veoma uporna, prilagodljiva i izdržljiva, dovoljno da se proširi na praktično čitav svet i da svuda obezbedi sebi sigurno mesto u popisima omraženih korova. U suštini, ovo je veoma korisna biljka: raste obično na siromašnim zemljištima, a kao i ostale rođake iz porodice leptirnjača, zahvaljujući bakterijama koje joj žive na korenu ona „hvata“ azot iz vazduha i unosi ga u zemljište, da posluži drugim biljkama. I nad zemljom je korisna: rado je jedu svi biljožderi, uključujući i domaće životinje. Ni ljudi ne bi trebalo da je zaobilaze: listovi detelina sadrže mnogo belančevina, kalcijuma, vitamina S. Možda niste znali da se mladi listovi mogu jesti sveži, kao dodatak salatama, kuvani, u čorbama, ili dinstani. Zbog neutralnog ukusa dobro je promešati ih sa drugim zelenim povrćem. Korenje je takođe jestivo, ali su ipak najukusniji slatkasti cvetovi. Osušeni, mogu se upotrebiti za pripremu vitamniskog čaja, ili samleti u fino brašno koje se dodaje smesama za hlebove i kolače. Prirodna medicina preporučuje odvar od cvetova i listova za izbacivanje toksina, čišćenje jetre i žučne kese – time i krvi, za ublažavanje bronhijalnih grčeva, za lečenje reume, kostobolje, kožnih problema, kašlja, prehlade…

Detelinu sa četiri lista tražimo, beremo i nosimo sa sobom, jer – to donosi uspeh u svemu započetom. Nekad se govorilo: jedan listić za zdravlje, jedan za bogatstvo, jedan za ljubav, i jedan za lepotu. Lepota se i negovala magijom bele deteline: rano zorom, pre izlaska Cunca, žene su u polju sakupljale rosu koju su nosile kući u i njoj tri dana držale list i cvet deteline. Tom vodom su uklanjale bore sa lica. Inače, veruje se da najveću magijsku moć ima detelina ubrana u noći sa mesečinom, u vreme ravnodnevica i letnjeg solsticija, naročito uoči sv. Jovana Biljobera. Naši preci su verovali da takva detelina u sebi nosi veliku snagu ljubavi, sreće, lepote i mladosti. Sakupljali su listiće, sušili ih i uvek nosili uz sebe. I dobri pomoćnik je otklanjao nevolje, uroke, zle čini koje nose neuspeh, usamljenost, beznađe – čuvao je sreću čoveka koji mu se poklonio i ubrao ga. I tako, ako želimo da nam svet donese sreću, moramo ga prihvatiti, poštovati i voleti, sa svim bićima što žive u njemu, čak i naizgled tako beznačajnim kao što je bela detelina.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*