Bokvica

Kao što verni pas ide za gospodarem, tako i bokvica ide za čovekom, naseljavajući se uvek u njegovoj blizini, uz puteve koje je progazio, na ledinama koje je utabao. Na divljim, bezljudnim mestima je nema, a u gradovima, koji za nju i nisu prijateljsko okruženje, ima je veoma mnogo. Očito, ne napušta nas, noseći sa sobom lek, hranu i utehu. Danas znamo da bokvicu rado jedu gusenice nekih vrsta leptirova, živina i zečevi, no, među ljudima to čine samo izuzeci, oni koji znaju koliko je blagotvorna, i koji, uprkos nametljivim reklamama za proizvode farmaceutske industrije, i dalje veruju da je lakše, lepše i sigurnije jesti lekovitu hranu, makar rasla kao korov kraj puta.

Bokvica

Bokvica je inače kosmopolitska biljka, raste u čitavom svetu koji je naselila bukvalno prateći stope kolonizatora. Recimo usput da je upravo zbog toga severnoamerički domoroci zovu imenom koji znači „trag belog čoveka“. Postojbina joj je nesumnjivo Evroazija, mada je neizvesno koji njen deo. Možda je to i ovde, jer je u narodu ostalo predanje o njenom nastanku: nekada davno, nekakva velika vojska je krenula na našu zemlju. Par dana pre odlučujuće bitke u njoj se pojavila bolest koja je onesposobila gotovo sve ljude. Osvajači su morali se povuku bez boja, ali je naš vojskovođa, njihov protivnik, podstaknut iskrenim saosećanjem, uzjahao konja i krenuo da im traži leka. Nije znao šta to može biti, ali je snagom svoje vere i čovekoljublja učinio da lek nikne tamo gde se njegovo bačeno koplje zabolo u zemlju. I – nikla je bokvica. Njen uzdignuti klasić sa semenom Rusi nazivaju strelom, što kazuje da i kod njih postoji slično predanje. Kada smo već kod zrelog klasa, recimo da su od njega stari arapski i persijski lekari spravljali lek za impotenciju čiji su recept stolećima čuvali u tajnosti. Dodajmo da se semenom bokvice, a jesen je vreme kada se ono sakuplja, leče neplodnost kod žena i muškaraca, bolesti prostate, konstipacija i mnogo šta drugo…

Svi ipak najbolje poznajemo list bokvice protkan čvrstim sprovodnim nitima, zbog kojih je biljka stekla i slikoviti naziv žilovlak. Valjda smo svi bar jednom u životu njime pokrili ogrebotinu ili ranu, istrljali mesta gde su nas uboli komarci ili pčele… Taj list može mnogo više: leči spoljašnje i unutrašnje čireve, bolesti pluća, želuca, creva, olakšava iskašljavanje, smiruje upale očiju, pegla bore na licu. I konačno, ako ste dugo hodali, nesvesno raznoseći tako bokvicu širom sveta, pomozite umornim nogama i povratite snagu time što ćete obložiti obuću lišćem i bosom nogom stati na njega. A ako dodate i malo korena, njegova magijska sila će vam, veruje se, svaki put učiniti lakim, uspešnim i srećnim.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*