Božur

U gradskim, i još više prigradskim vrtovima i ovoga maja cvetali su božuri – raznobojni i raskošni, svečani poput skupocenih kineskih svilenih tkanina u koje su nekada utkivane njihove slike kao simboli časti i dostojanstva. U Kini se ovaj zadivljujući cvet iz biljne porodice ljutića kultiviše već više od dve hiljade godina tokom kojih je stvoreno mnogo različitih varijeteta. Postoje i samonikle vrste – ima ih u Aziji, istočnoj Evropi i Severnoj Americi. Rastu i u našoj zemlji, gde su, nažalost, odavno stekle status retkih i ugroženih vrsta.

Božur

Mada je, kao i ostali ljutići, božur zapravo otrovna biljka, u rukama znalaca on postaje zadivljujući lek. Naučno ime vrtnog božura, Paeonia officinalis, sadrži prestižnu odrednicu „lekovit“, a ceo rod je dobio naziv po lekaru Peanu, učeniku Asklepija, boga lekarske veštine. Njemu je Latona, majka Apolona i Arteimde, otkrila tajnu korena kojim je potom uspešno lečio i ljude i bogove. Taj koren je čuvao šareni detlić koji je kljuvao oči svakome ko je pokušavao da ga iskopa, te ga je Pean zato kopao noću, kad je detlić spavao. Njime je i samog Hada, boga podzemnog sveta, izlečio od teške rane. Asklepiju uspesi učenika nisu davali mira. Mučen zavišću, na kraju je rešio da ga otruje. Mračni Had, zahvalan za isceljenje, nije dopustio da Pean nestane: pretvorio ga je u biljku čijim se korenom tako uspešno služio. I tako je Pean i dalje činio čuda. U ta drevna vremena koren božura se zaista smatrao čudotvornim: čak su ga i moreplovci nosili sa sobom verujući da je pouzdano sredstvo protiv bura i drugih opasnosti. Verovalo se i da izgoni zle duhove, rasteruje priviđenja, smiruje grčeve. Zato se koren seckao na komadiće, nizao na konac poput perli i nosio oko vrata. Sam Galen, veliki rimski lekar, pripovedao je kako je video dečaka obolelog od padavice koji je nosio takvu ogrlicu. Kada se ona slučajno pokidala i spala, dečak je, kaže Galen, odmah dobio napad koji se smirio iznenada kao što se i pojavio istoga časa kada je ogrlica vraćena na mesto. Ova priča je u medicinskim krugovima Evrope smatrana verodostojnom sve do osvita modernog doba. Danas se preparati od božura prodaju u biljnim i homeopatskim apotekama gde se i dalje preporučuju za dug spisak različitih bolesti.

Nekada su božur zvali carskim cvetom, danas ga zovu i seoska ruža. Cveta kratko, ali živi dugo, i više od sto godina. Kada su nekada deci nadevana imena poput: Božur i Božurka, time su im namenjivani lepota i dug život. Danas su nam ta imena smešna, deci dajemonerazumljiva strana imena, a ime Božur dobio je samo jedan beogradski mačor koji uskoro slavi 15. rođendan.

  1. Belle kaže:

    Have you ever considered about adding a little bit more than just your articles? I mean, what you say is important and all. But imagine if you added some great images or videos to give your posts more, ݘpopࢮ! Your content is excellent but with images and video clips, this site could definitely be one of the greatest in its field. Good blog!

  2. Karson kaže:

    Well put, sir, well put. I’ll cenirtaly make note of that.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*