Čičak

Čudesne i moćne biljke rastu svuda oko nas, nalazeći načina da opstanu nekako i u gradu koji prema njima nije blagonaklon, već naprotiv netrpeljiv. Jedna takva biljka je čičak. Na pomen tog imena stariji Beograđani se sećaju njegovih cvetnih glavica obavijenih gotovo lepljivim, mekim i pri vrhu svijenim bodljicama kojima su se nekada gađali i koje su se baš teško vadile iz kose.

Čičak

Danas se one, sve do dalje periferije, više i ne mogu naći: tamo gde čičak uspe nekako da nikne, gradsko zelenilo ga saseče svojim kosilicama mnogo pre nego što se na njemu uspravi cvetna stabljika. Tako se uvek vide samo prizemni listovi koje samo retki znalci prepoznaju. Da ga puste, narastao bi oko metar u visinu, širio bi svoje velike, malo naborane listove, cvetao i nosio plod. Nadzemni deo se može upotrebiti na mnogo načina, između ostalog i kao hrana – posebno su ukusne sočne uspravne stabljike koje se jedu pre cvetanja i koje najpre treba oguliti. Međutim, prava blagodat čička krije se u njegovom dugom, mesnatom, i, avaj, prilično krtom korenu koji valja pažljivo kopati. Kako ne sadrži skrob već inulin, veoma je pogodan za dijetalnu ishranu kod mnogih bolesti, ali prava vrednost je zapravo izuzetna osobina da neobično brzo i delotvorno čisti krv i limfu, otklanja sve zastoje u telu, smanjuje otoke i izbacuje otrove, bilo kroz kožu ili preko bubrega. Istočne tradicionalne medicine drže da čičak psihički uravnotežava nestabilne energije, da eliminiše prekomernu ambiciju i silovite emocije poput besa i agresije. U Aziji se zato mnogo gaji kao povrtna kultura, naročito ga makrobitičari neobično cene i gotovo svakodnevno koriste na mnogo raznih načina.

S obzirom na naše naravi, manire i uslove života, reklo bi se da bi i nama mogao mnogo da pomogne. Ali, umesto da ga imamo na umu i pred očima, mi ga potiskujemo, sve dalje u tamu zaborava.Kada smo upitali grupicu beogradskih školaraca za čičak, jedino čega su mogli da se sete bila je lepljiva traka kojom se zatvaraju rančevi, novčanici, patike. O biljci ni pomena, stoga treba reći da je čovek koji je smislio i patentirao tu traku, a potom na njoj zaradio bogatstvo, ideju dobio kada je nakon šetnje čistio dlaku svog psa od nahvatanih glavica čička. Te se glavice upotrebljavaju, kaže Veselin Čajkanović, u analognoj magiji. „Kad krenu da prose devojku prosioci bace na momka čičak da bi se devojka zalepila za njega.“ Neizvesno je da li je zajedno sa imenom i ovo svojstvo prešlo na gore pomenutu traku. Dragi školarci, probajte da tako „odvojite“ za sebe momka ili devojku, i javite da li vam je uspelo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*