Čuvarkuća

„Čuvarkuća je bolja na kući, nego dva psa pred kućom“ – piše u „Rečniku srpskih narodnih verovanja o biljkama“ Veselina Čajkanovića. No, nisu samo Srbi ti koji veruju u to da čuvarkuća čuva kuću od gromova, lopova, veštica, bolesti, i uopšte svake nesreće – gotovo identična uverenja zabeležena su u doslovce svim zemljama u kojima ona uspeva. Postojbina joj je inače Evropa: njen južni i centralni deo, i to visoke planine gde raste na gotovo golom kamenu, izložena mrazu i žegi, vodi i suši, vetru, oluji, i naravno – gromovima.

Čuvarkuća

Nikada se neće saznati ko je prvi primetio da gromovi ne udaraju u čuvarkuću – to je, naravno, moralo biti veoma davno, jer je od antičkih vremena povezivana sa gromom i bogovima-gromovnicima: Zevsom, Jupiterom, kasnije nordijskim Torom. Da je ova veza dugo potom bila van svake sumnje govori i to da je u srednjem veku Karlo Veliki zakonom obavezao svoje podanike da sade čuvarkuću na krovovima. I ona ih je čuvala. Mnogi je narodi i danas zovu Jupiterova ili Torova brada, ili, jednostavno – grom-trava, a i nauka joj je dala naziv koji podseća na službu koju je nekada obavljala: Sempervivum tectorum, što bi značilo „krovna večnoživeća (biljka)“. Rusi je zovu „molodilo“, očito zato što su joj pripisivali svojstvo da podmlađuje čovečji organizam. Za to postoje i naučne potvrde: ustanovljeno je da sukulentne biljke (to su one koje čuvaju vodu u listovima) koje žive izložene surovim uslovima, boreći se za život stvaraju biostimulatore koji njima omogućavaju da prežive, a nama da se lečimo i podmlađujemo. To svojstvo ima recimo i aloja vera.

Načini primene mogu biti veoma jednostavni: spolja – trljati kožu oguljenim ili zgnječenim listovima, iznutra – jednostavno pojesti svaki dan po nekoliko listića. Čuvarkuća se jede sveža, može se dodavati čorbama ili kiseliti. Ima prijatan kiselkasti ukus, te može i da ugasi žeđ. Od antičkih vremena se smatra i lekovitom biljkom. Stari Grci su verovali da, pomešana sa vinom, može da neutrališe i najjače otrove. Čaj od čuvarkuće prepisivali su za izoštravanje vida i sluha, a pomešana sa medom je lečila slabost srca i čir na želucu. Svi znamo da svežim sokom lečimo bol u uhu i upale na koži, svrab i oticanje nakon uboda insekta. Dakle, veoma je zgodno imati čuvarkuću u blizini, čak iako smo obezbedili gromobran, alarm i kamere protiv provalnika, apoteku u susedstvu, bioenergetske generatore. Jer, osim što sve to može zameniti, čuvarkuća je i LEPA: nije tek tako dobila ime kamena ruža. Postoji mnogo dekorativnih sorti, vaše je samo da izaberete jednu, ili više. Vreme sadnje čuvarkuće je – bilo kada, a mesto – bilo koje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*