Dragoljub

Pod Suncem koje je već veoma blizu tačke letnjeg solsticija cveće na prozorima i balkonima uveliko cveta: muškatle, petunije, lepi jova, i još mnogo toga. Jedan dugački balkon okićen dragoljubom u svim nijansama od žute do narandžasto-crvene boje podsetio nas je da svakako treba da kažemo nešto o biljci sa tako lepim imenom. Ono i samo mnogo govori, ali, mada zvuči veoma domaće, ipak je dragoljub stigao u Evropu tek u 17. stoleću, a u naše krajeve verovatno i par vekova kasnije.

Dragoljub

Kad ga bolje pogledate, uvidećete i sami da je ‘dođoš’ jer njegov cvet zaista ne liči ni na šta što inače srećemo po našim livadama. Sa zadnje strane ima dugu cev sa nektarom u koju se pčele teško uvlače, ali koja je kao skrojena za dug i tanak kljun kolibrija. Kolibri i dragoljub su prosto stvoreni jedno za drugo i u zajedničkoj postojbini na padinama Anda u dalekoj Južnoj Americi su takoreći nerazdvojni. Ondašnji indijanski narodi koristili su dragoljub kao hranu i lek, a tome su se relativno brzo naučili i belci. Dokazano je da uništava patogene gljivice, gram-pozitivne i gram-negativne bakterije. Koristi se za lečenje infekcija u urinarnom traktu i organima za disanje, protiv srčanih oboljenja, ispadanja kose. Naročito je delotvoran u lečenju akni. Sadrži dosta gvožđa i vitamina S, što ga, uz prijatan ljutkasti ukus toplo preporučuje i kao namirnicu. Jede se svež, najčešće kao salata, samo se pupoljci i zeleni plodovi kisele i služe kao začin. Ne treba ga sušiti ni praviti zalihe – uvek se bere samo koliko je potrebno za jedan obrok. Svakako treba reći da je dragoljub i u vrtu dragocen pomoćnik: tu rasteruje mnoge štetne insekte i kao magnet privlači na sebe crne vaši koje ga vole više od voćki i drugog povrća.

Naučno ime, Tropaeolum majus, dao mu je Karl Line, po grčkom ‘tropajon’ što je nekada bilo drvo o koje su nakon bitke kačeni štitovi i šlemovi pobeđenih neprijatelja. Velikog prirodnjaka su okrugli listovi i neobični cvetovi na jednom dragoljubu uspravljenom uz pritku u nekom vrtu podsetili na te štitove i šlemove. Lineova ćerka Elizabeta otkrila je na njima još jednu izvanrednu stvar: u rano jutro cvetovi dragoljuba svetlucaju kao da bacaju sićušne iskre. Poreklo pojave nije elektricitet, već optička reakcija oka izazvana kontrastom između narandžaste boje cvetova i okolnog zelenila. Ako vam je dragoljub negde u blizini, i ako niste od onih koji više vole virtuelnu stvarnost od zbilje, jedne večeri ugasite rano televizore i računare kako biste sutra ustali rano i uverili se još jednom da je priroda čarobnija od svake digitalne varke.

  1. Happy kaže:

    Wow. So much excellent independent research has been matched by so much deliberate avoidance of the issues by eshinlastmebt journalists. Thank you for your excellent site and links.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*