Grožđe

Kada sedite u hladu vinove loze sa koje u ove tople jesenje dane vise zreli grozdovi imate osećaj da ste konačno kod kuće i da nigde više ne treba da žurite, jer ste evo upravo već stigli. Ovaj osećaj se javlja čak i ako se ovo događa u centru grada koji vas žurbom dovodi na ivicu histerije istog trenutka kad stupite na ulicu. Ma kako se činilo čudnim, ovih dana i u Beogradu zri grožđe, skriveno u dvorištima ili okačeno na ograde i kapije mirnijih ulica. Uglavnom je neprimećeno, jer zna se: hrana se kupuje u marketu, a lek u apoteci, no još uvek poneko zahvalno pruži ruku za slatkim voćem.

Grožđe

Danas se, kaže gorka šala, i od grožđa može praviti vino. Nekada, vino se pravilo samo od njega, te se biljka na kojoj raste zove, kako drugačije, nego vinova loza. Čak i ona divlja, što raste u šumama uz rečne obale, i što gore, visoko među granama drveća, rađa sitne tamnoljubičaste plodove koje jedu samo ptice i čudaci. Međutim, pre mnogo milenijuma divlje grožđe su jeli svi stanovnici južne i srednje Evrope, a među njima i naši davni sugrađani koji na mestu današnje Vinče pre 8000 godina sagradiše grad. Vino je samo malo novijeg datuma: 1996. godine arheolozi su u današnjem severnom Iranu otkrili 7000 godina stare krčage za čuvanje vina. Spravljali su ga svi poznati stari narodi, od Jermena i Gruzina do Egipćana, od Etruraca do starih Kineza. Prvi put ušlo je u književnost u drevnom sumerskom Epu o Gilgamešu, a potom su ga opisali i opevali i mnogi drugi, naročito stari Grci i Rimljani. Rimljani su kultivisanu lozu i proizvodnju vina proneli širom svoje imperije. Pili su mnogo (kao dokaz, ostade nam poslovica In vino veritas), mada današnje vinopije ne bi uživale na njihovim gozbama: naime, Rimljani su mahom pili smlačeno vino koje je uz to bilo i zasoljeno!

No i bez vina grožđe ostaje prvorazredna namirnica koja hrani, čisti i leči. Nezrelim bobicama nekad se lečio bol u grlu, listovima su zaustavljana krvarenja i lečeni upaljeni hemoroidi, suvo grožđe se jelo protiv konstipacije i tuberkuloze, a zrelo grožđe protiv kancera, kolere, malih boginja, vrtoglavica, bolesti bubrega, jetre, krvnih sudova. Mnoga lekovita svojstva kriju se i u košticama, koje, dakle, treba žvakati. Sokom koji kaplje iz grana orezanih o sv. Trifunu koji se u narodu zove još i sv. Zarezoja lečile su se kožne i očne bolesti… U mlado lišće vinove loze zavijaju se sarme – tradicionalni specijalitet balkanskih naroda kojim se zaista možemo dičiti. Valjda će se jednom u nekoj od TV emisija konačno pojaviti neka prava domaćicu da pokaže naciji kako se prave te sarme, i, još važnije, kako se list bere i ostavlja u tegle!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*