Ivanjsko cveće

Jučerašnji praznik rođenja svetog Jovana Krstitelja je zapravo stari paganski praznik letnjeg solsticija – dana kad Sunce dostiže najseverniju tačku. Svi znamo da dugodnevica, t.j. kalendarski početak leta pada 22. juna, ali, ma koliko nam bio drag, naš pravoslavni kalendar ipak gotovo dve sedmice zaostaje za zbivanjima u Kosmosu koje bi zapravo trebalo da prati. Kako bilo da bilo, veruje se da u vreme ovog praznika Sunce igrajući od radosti tri dana stoji u istoj tački neba. Za to vreme svekoliko bilje na Zemlji zadobija izuzetne magijske i lekovite moći, te ga upravo tada treba brati. Stoga je praznik dobio i ime sv. Jovan Biljober.

Ivanjsko cveće

Povodom praznika, juče su u gradu mnoga vrata okićena venčićima poljskog cveća koje su na pijace donele žene iz prigradskih sela. U njima ima raznog bilja, ali obavezan i glavni sastojak su zeljaste grančice sa igličastim listićima i mnoštvom sićušnih žutih cvetova – to je biljka koja se zove, kako drugačije, nego Jovanjsko ili Ivanjsko cveće. Pripada porodici broćeva koja se odlikuje zadivljujućim lekovitim i zaštitnim moćima: i ono i bliski mu rođaci, lepljivi i beli broć rastu i u Beogradu, naravno, van uzorno održavanih travnjaka. Mada mu je cvet neugledan, jovanjsko cveće ima neobično prijatan, medeno-sladak letnji miris koji umiruje i isceljuje. Nije čudo što su se drevna ženska božanstva na njemu odmarala, i što je i Bogorodica, koja je preuzela uloge zaštitničkih paganskih boginja njime zastrla postelju na kojoj se beše porodila. Dokaz za ovo su nazivi sačuvani u raznim jezicima. Sveti Jovan ulazi u ovu priču samo malo kasnije, kada ga je mlada majka, prinoseći mu kiticu ovog cveća, zamolila da bude kum njenom detetu. Od tada, veruje se, jovanjsko cveće naročito čuva dečje zdravlje.

Inače, kao lek se primenjuje u tradicionalnim medicinama svih naroda na čijim teritorijama živi. Koristi se kao antiseptik, protiv upala i za zarastanje rana, zaustavlja krvarenja, stimuliše lučenje žuči, znoja, urina i estrogena, deluje smirujuće. Nema smisla navoditi dugačak spisak bolesti kod kojih pomaže, možda je samo zanimljivo reći da je i savremena medicina potvrdila veoma povoljan uticaj na oboljenja kao što su kamen u bubregu, epilepsija ili rak kože… To nije sve. Biljka se može koristiti i za sirenje mleka (pri čemu siru daje lepu žutu boju i prijatan miris), a isto tako i za bojenje tkanina od prirodnih vlakana. I sad, odlučite šta ćete sa svojim vencem: hoćete li ga staviti na glavu slabunjavom detetu – od toga će bolje napredovati, hoćete li skuvati čaj, ili pokušati da nešto obojite? A ako biste samo da slavite, u petak pre praznika naberite jovanjsko cveće, spletite venčić, i pođite u sremsko selo Petrovčić na domaku Beograda, da vidite kako se to radi.

  1. Velibor Simović kaže:

    Ja nisam pobožan, pa u mojoj bašti ne raste ivanjsko cveće, nego lepljivi broć. Šurnjaja me skoro pitala – gde sam nabavio seme onog lepog cveća?
    Bora

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*