Javor

Čak i kada je godina sušna poput ove u kojoj lišće vene na drveću i pre nego što promeni boju, poslednji dani oktobra su pravo vreme za priču o živopisnoj porodici javora. U našem gradu žive njeni brojni predstavnici iz čitavog sveta i nekako u ovo vreme ga ulepšavaju raznolikim lišćem blistavih jesenjih boja. Javori inače rastu na čitavoj severnoj polulopti. Ima ih oko 150 vrsta koje se mogu podeliti na tri velike grupe: severnoameričku, dalekoistočnu i evropsku. Amerikanci se mogu opisati kao veliki i skladni, a diče se zadivljujuće raskošnim jesenjim odorama u žutim, narandžastim, crvenim i ljubičastim tonovima kakve Evropa nema priliku da vidi.

Javor list

Među njima je i slatki javor koji daje sok što se prerađuje u hranljiv i ukusan sirup. Javori sa istoka Azije su malog rasta ali skladnog i pravilnog oblika, a lišće im je najčešće duboko usečeno i jarko obojeno ne samo u jesen, već i preko leta. Uz trešnje i borove obavezni su članovi svakog japanskog vrta. Evropski javori su malobrojni, ali izuzetno jaki i korisni. Ovde su najčešći beli i gorski javor koji su ubrajaju se u najtvrđe, najizdržljivije i najnezahtevnije među velikim drvećem. Lepi su i u proleće: cvetovi su im zelenkasti i stoga ne previše upadljivi, ali ima ih mnogo, i zapravo su veoma lepi. Na njih rado sleću pčele – javorov med je svetao, mirisan i prijatnog ukusa.

Mada su ponikli u čistoj prirodi, javori dobro podnose zagađeni gradski vazduh i so, zato ih tako često koriste za drvorede duž gradskih ulica koje se zimi posipaju solju. Njihovo svetlo drvo prerađuje se u parket i nameštaj, ali je veoma značajno i za umetnost jer se od njega tradicionalno prave delovi plemenitih i skupih muzičkih instrumenata: violine, viole, gitare. Za negdašnje Srbe javor je bio veoma važno drvo: u prastarim mitovima ponekad se sreće kao kosmičko drvo, drvo života, a samo posebne jedinke takvog izuzetnog drveta mogle su da posluže za izradu instrumenta koji je pevao o nastanku i sudbini sveta. Taj instrumenat bile su gusle koje su i do danas ostale javorove.

Mi svakako nismo Korejanci koji krajem oktobra praznuju dan ovog drveta kad masovno odlaze u planine gde, verovali ili ne, u redovima strpljivo čekaju da se ispnu na vrhove kako bi se odozgo divili šumama u vatrometu boja, pa ipak i ovde se ujesen mogu videti ljudi kako zastaju pod javorima i posmatraju opalo lišće koje krasi ulice sve dok ih brezove metle ne pokupe i kamioni gradske čistoće ne odnesu neznano kuda.

  1. Velibor Simović kaže:

    Našao sam mesto kod Pionirskog grada – gde Gradska čistoća istovara lišće. Onde se pretvara u treset. Neki ga iskopavaju i odnose.

  2. Velibor Simović kaže:

    Našao sam mesto kod Pionirskog grada – gde neko istovara lišće. Onde se pretvara u treset. Neki ga iskopavaju i odnose.
    (Ovo sam napisao ponovo, jer nisam umeo da uklonim grešku. Napisao sam Gradska čistoća, a onda se setio da ja ne znam – ko istovara lišće, nego samo predpostavljam.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*