Jorgovan

Ovih dana, u beogradskom vazduhu se nešto promenilo: kroz isparenja izduvnih gasova probija se miris jorgovana. Neko vreme izgledalo je da će nestati iz grada: Stara dvorišta polako menjaju vlasnike, pa ako na njima i ne nikne zgrada, zidaju se nove, mnogo veće kuće sa novim, mnogo manjim baštama u kojima više nema lipa, dudova, trešanja, jorgovana i jasmina… Umesto njih sade se magnolije, ukrasne ruže i četinari, trava „na metar“, fontane, pa i bazeni. Sterilan, samo oku dopadljivi svet bez mirisa, pčela, dečjeg smeha, ptičjeg cvrkuta, leptirova, mačića…

Jorgovan

Mada proteran iz mnogih dvorišta, jorgovan se na velika vrata vratio u Beograd. Sve ga je više na neograđenim travnjacima, a građani su zasukali rukave i posadili ga duž dunavske obale i pod Nebojšinom kulom.

Naučno ime jorgovana, Syringa vulgaris, vraća nas antičkom mitu o neporočnoj nimfi Siringi koja se, bežeći pred raspaljenim Panom, na obali reke pretvorila u trsku od koje je Pan potom načinio svoju sviralu. Ima međutim razloga da poverujemo da se lepotica zapravo pretvorila u jorgovan, najpre zbog skromnih ali neodoljivo lepih cvetova, potom zbog njihovog čistog i čednog mirisa, i na kraju, zato što jedan stari svirac sa Stare planine tvrdi da se najbolje svirale prave upravo od jorgovana.

Možda ne biste pogodili da je, botanički gledano, jorgovan rođak masline. Do nas je tek pre nekoliko godina doprla vest o lekovitosti maslinovog lista, a valjda tek treba da bude obznanjeno da se cvetovima, listovima, pupoljcima a nekad i korom jorgovana leče čir želuca, kašalj, plućne bolesti, kamen u bubrezima, prolivi, malarija, neuralgije, čak i epilepsija. Ne morate ga brati u gradu. U čitavoj Srbiji jorgovan samoniklo raste na osunčanim krečnjačkim kamenjarima, pa tako i na liticama iznad Ibra. Nemanjinom unuku Urošu I to nije bilo dovoljno: da bi svečano dočekao svoju nevestu – Jelenu Anžujsku i još na dolasku joj omileo zemlju tako različitu od njene domovine, naredio je da se duž druma uz reku kojim je putovala zasade jorgovani. Možda i zbog njih, kraljica je zavolela novi dom, potom zaslužila ljubav i poštovanje podanika, rodila dva velika kralja i na kraju postala svetica. Već tradicionalna manifestacija „Dolina jorgovana“ koja se početkom maja održava u Kraljevu podseća nas da lepota može osvajati kraljevska srca i snažiti državu. Možda nije kasno da još neki put pokušamo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*