Kajsija

Stariji sugrađani se sećaju da je nekada u Beogradu bilo mnogo više dvorišta sa voćkama, među kojima su bile i kajsije koje smo sa uživanjem ponekad krali i jeli zelene. Kada bismo preterali boleo nas je stomak, nekada smo čak i povraćali, ali od kajsija nismo odustajali. Voleli smo ih i kad sazru, a i kao džem, u palačinkama ili na hlebu s puterom.

Kajsija

Deca očito nesvesno nose u sebi iskustvo istorije, jer kasjije kao malo koje drugo voće već hiljadama godina uživaju veliku pažnju, poštovanje i ljubav. Postojbina im je negde na severo-istoku Kine, odakle su se trgovačkim i ratničkim putevima proširile na čitav svet. U drevnoj Kini kajsiju su smatrali voćem učitelja i lekara. Ostalo je predanje o Dong Fengu, lekaru koji je od pacijenata tražio da lečenje umesto novcem plate sađenjem kajsija.

Pre više od četiri i po hiljada godina kajsije su gajili i asirski carevi, a do Jermenije po kojoj su dobile svoj naučni naziv, Prunus armeniaca, stigle su pre nekih 3000 godina. Odatle su ih Rimljani rasadili širom svog ogromnog carstva. Jermeni su i dan danas zaljubljeni u „svoje“ kajsije. Zovu ih „zlatnim voćem“ i tvrde da zaista sadrže zlato koje povoljno deluje na mozak i celo telo. Osim toga, govore da one dovode ljude u stanje „zlatnog preseka“, t.j. u uravnoteženi sklad pozitivnih i negativnih osećanja, misli i energija. Dalje, ubeđeni su da se nigde u svetu ne mogu uzgojiti kajsije sa jedinstvenim i neponovljivim ukusom koji daju Sunce i vetrovi pod Araratom, a u svoje drevne tekstove su zapisali da će čovek koji jede kajsije živeti dugim i srećnim životom. Najomiljeniji i najpoznatiji jermenski instrument duduk zove se još i ciranapoh, što znači „truba napravljena od drveta kajsije“. Mnogi majstori su pokušavali da naprave taj instrument od kruške, šljive, čak i jabuke, ali, kažu, svako ko ima uši može da čuje da najbolje zvuči duduk od kajsije.

Kajsije su izvanredna hrana koja daje sitost, povećava radnu sposobnost, leči čitav niz bolesti i čisti organizam, pogotovo od teških metala. Koštice koje se mogu koristiti umesto bademovih poboljšavaju rad pankreasa, jetre i žučne kese. Čajem od cvetova se zaustavljaju spoljašnja i unutrašnja krvarenja, a smola sa stabla se koristi u proizvodnji krema i pilula.

Kod nas kajsije napuštaju grad: odnosi ih vreme, ali i testere poduprte uverenjem da je beton lep, i da je nepotrebno, pa i opasno za decu da se penju na drveće i jedu voće koje nije „ubrano“ na pijaci ili supermarketu. No, ako im želimo dug i srećan život, onda bi možda bilo najbolje da se setimo kajsija, i da ih vratimo u grad, i to u što većem broju.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*