Mahonija

U decembru je svima jasno da je sezona grožđa već odavno prošla, no upravo tek sada, posle prvih mrazeva u beogradskim parkovima dospeva za branje jedna druga, malo poznata vrsta grožđa – tzv. oregonsko grožđe. Ono sazreva na prilično čestom ukrasnom zimzelenom grmu naučnog naziva Mahonia aquifolium koji, naravno, nema nikakvih sličnosti sa vinovom lozom, i koji je zapravo američki rođak evropske žutike o kojoj smo nedavno govorili. Guste grozdove tamnoplavog voća prevučenog beličastom skramom uprkos njihovoj jestivosti i upadljivoj lepoti uglavnom konzumiraju samo ptice, dok ih ljudi gotovo i ne primećuju, verovatno zato što, potpuno pogrešno, pretpostavljaju da su otrovni.

Mahonija

Postojbina mahonije su zapadni krajevi Severne Amerike, od Aljaske do severne Kalifor-nije, gde ona samoniklo raste na planinskim padinama, često u zajednici sa četinarima. Ime je dobila po Bernardu Mak Mahonu, botaničaru s kraja 18. i početka 19. veka, autoru prvog kataloga severnoameričkih biljaka i čuvaru botaničke zbirke koju behu prikupili slavni istraživači kontinenta, Luis i Klark. Pre toga, domorodački narodi su mahoniju kao hranu i kao lek poznavali stotinama i hiljadama godina. U ranu zimu prikupljali su plodove za hranu. Oni se mogu jesti sveži, sušeni ili kuvani, naročito su ukusni kao dodatak žitnim kašama ili musliju, a osim toga, prerađuju se u sok, žele, vino. Deluju kao blag ali pouzdan laksativ. Fini beli prah koji se vidi na njima nije njihov integralni deo, to su kvasne gljivice koje uzrokuju vrenje, time i pretvaranje soka u vino, ali se mogu iskoristiti i kao kvasac za testa, mnogo blaži prema crevnoj flori od kupovnog na koji smo navikli. Indijanci su od korenova pripravljali tonik koji je otklanjao iznurenost, umor, gubitak apetita. Koren inače sadrži gorki alkaloid berberin koji sâm uklanja upale, tamani bakterije i suzbija tumore, a nedavno je u njemu otkriveno i čudesno jedinjenje 5-MHC koje snižava otpornost mikroba prema drugim antibioticima. Ekstrakti mahonije se koriste za čišćenje krvi, lečenje ekcema, psorijaze, sifilisa, nekih vrsta reume, akutnih i hroničnih upala želuca i creva. Njima se ispiraju usta i grlo, a u blažem rastvoru i oči. To nije sve: iz mahonije znalac može da dobije čitavu paletu divnih prirodnih boja: plodovi daju tamno zelenu, ljubičastu i tamnomodru, koren zlatnožutu, a listovi zelenu boju. Oni mogu poslužiti i kao zimski praznični ukras: lepi su i sjajni, podsećaju na sveto drvce, vrstu zimzelenog hrasta koji je prepoznatljivo obeležje novogodiš-njih praznika. Mahonija malo traži, a mnogo pruža: ako to što daje ne uzmu ljudi, uzeće pčele i ptice, te se u njihovo ime ovde zahvaljujemo Gradskom zelenilu za grožđe iz Oregona.

Mahonija

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*