Matičnjak

I u gradu, prava je sreća poznavati matičnjak. Može se činiti da je nepotrebno ovde, među tolikim raznolikim ljudima, upoznavati naizgled neugledna i nezanimljiva zelena, nepokretna stvorenja koja uz to još i sva liče jedna na druge. Međutim, svi znamo da nisu svi ljudi blagotvorni i podstcajni, da je u gradu ponekad mnogo više onih od kojih se umorite, od kojih vas zaboli glava ili vam skoči pritisak. E, tada treba potražiti matičnjak i njemu slične biljke jer su one uvek i blagotvorne, i podsticajne, i uspokojavajuće. Kada ste usamljeni, zabrinuti, neraspoloženi, otkinite listić, malo ga protrljajte ili zgnječite, pomirišite i sve će ponovo biti lepo, jednostavno, jasno i blisko. Naći ćete ga u polusenci gradskih šumaraka i u vrtovima starijih kuća gde su godinama nečije brižne ruke iz godine u godinu donosile blagodatne biljke.

Matičnjak

Ime matičnjaka potiče od reči matica. U pitanju je, naravno, pčelinja roditeljka. I gotovo sva ostala njegova imena se odnose na pčele ili med. I naučno ime, Mellisa officinalis, zapravo znači „lekovita pčela“. Melisa je stara grčka reč, znači pčela. U njihovoj mitologiji, to je ime mnogih nimfi i običnih žena koje su bile vidovite hraniteljice medom. Jedna od njih beše odgajala i malog Zevsa. Jedna druga žena istog imena bila je posvećenica misterija Demetre, boginje zemljoradnje i plodnosti. Rastrgle su je druge žene, besne što im nije otkrila tajne svetih rituala. Priča dalje kazuje da je iz tela sirote Melise nikao je matičnjak, a odmah potom se izrojile pčele.

Pčelari valjda oduvek znaju za vezu matičnjaka i pčela. Koriste matičnjak da primame rojeve u košnicu, da povećaju njihovu produktivnost i da smire pčele dok rade u pčelinjaku. Matičnjak koji, uzgred rečeno, upravo cveta je i medonosna biljka – med ima karakterističan oživljujući miris limuna i izuzetan ukus sa notom otmene gorčine. I med i sama biljka služe kao lek: pre svega, za umirenje, time i protiv nesanice, migrene, neuralgija… Dokazano je i da deluje na virus herpesa, a osim toga, reguliše varenje i sprečava pojavu gasova pa će ga svaki pametan kuvar rado dodavati u voćne salate i sladoled, ali, i u jela od mesa i ribe, pa čak i kobasice!

Matičnjak je zgodno poznavati i van grada. Privlači pčele, ali rasteruje komarce. U sumrak, kad pčele odlaze na zaluženi predah, a komarci upravo kreću u akciju, uberite pregršt lišća, malo ga zgnječite, istrljajte njime kožu, i neće vam trebati nikakva skupa hemijska sredstva. Leto je, neki će ići nekuda na odmor, a neki ne. Ali, bilo kuda, matičnjak svuda!

  1. Velibor Simović - Bora kaže:

    Moja prababa je, još u 19. veku, na grobu svog deteta – zasadila matičnjak. Održao se do danas.
    Sadio sam ga u bašti i presađivao, a on je nastavio da se sam „presađuje“ pa razmišljam kako da ga dovedem u red. Svake godine naberem po buket (tačnije – breme) matičnjaka i aranžiram ih u korpe za veš – u spavaćim sobama.
    Osetljiv je na dodir, pri čemu ispušta jak miris, ali kasnije ne miriše.
    Bora

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*