Muškatla

„Kada bih se selila nekuda iz ove zemlje, ponela bih stari lonac u koji bih posadila muškatlu i stavila ga na prozor da me podseća na dom.“ Ova izjava jedne sugrađanke kazuje da cveće na prozoru kuću čini domom, i da su rascvetale muškatle koje stan pune svetlom i prijatnom atmosferom za mnoge ostale simbol porodične topline.

Muškatla

Naravno, bitan je i plavi ili crveni lonac, poželjno sa belim tufnama i dnom probušenim od duge upotrebe. No, ako se ne insistira na njemu, onda je dobra vest za sve one koji bi da žive u domu, ne samo u stanu ili kući, to da muškatli ima svuda, u čitavom svetu, istina, pod malo drugačijim nazivom – pelargonije.

Pelargonije su zapravo čitav rod od oko 200 vrsta, od kojih čak ni jedna nije preklom iz Evrope… Potiču iz Australije, Novog Zelanda, istočne Afrike, sa dva ostrvca u južnom Atlantiku – Sv. Helena i Tristan da Kunja koje je Mika Alas opisao u svojim putopisima. Ove koje volimo u saksijama dolaze iz Južne Afrike, stigle su krajem 16. veka u Botaničku baštu u Lajdenu brodovima koji su pritizali sa Rta Dobre Nade. Ime Pelargonium dobile su od grčke reči pelargós što znači „roda“ jer im semene čaure liče na kljunove roda. Najpre im se divila samo aristokra-tija, ali su u 18. i 19. veku ušle u puk i postale sveomiljeno saksijsko cveće sa oko hiljadu različitih sorti. Bile su voljene, ne samo zbog lepote, već i stoga što je brzo primećeno da na prozorima brane kuću od muva i komaraca, ormane čuvaju od moljaca, a vazduh u prostorijama čine svežim i zdravim. Neko je nedavno utvrdio da za polovinu smanjuju sadržaj štetne mikroflore u vazduhu. Koristile su se i kao narodni lekovi protiv prehlade i bronhitisa, upale sinusa, dizenterije… Umiruju centralni nervni sistem, normalizuju san, otklanjaju umor, i zato je tačno verovanje da muškatla u dom unosi sklad i stabilnost, čuva domaćine od svađa, uvreda, i nesreće. U kući u kojoj ih ima mnogo atmosfera je, kažu, spokojna, a deca su manje ćudljiva i bolje uče.

Priču o muškatlama moramo da skratimo da bismo pomenuli njihove najbliže rođake sitnijeg cveta i izrazito mirisnog lišća koje se zovu negde rozetle, a negde – švaleri. To lišće se nekad neizostavno dodavalo slatku od ljuštenih šljiva sa umetnutim jezgrom oraha. Rozetla se inače zove geranijum, i u pojedinim zemljama se gaji plantažno radi dobijanja eteričnog ulja koje se primenjuje u medicini, parfimerijskoj i kozmetičkoj industriji, za izradu duvanskih, alkoholnih, čajnih i konditorskih proizvoda. Mirisu geranijuma pridaju se i magijska svojstva da privlači ljubav, finansijsku sigurnost, zdravlje, i to se može objasniti time što on utiče na psihu podstičući opuštenost, sigurnost, samopouzdanje, bodrost… Šta još treba da ima jedan švaler? Ništa – preostaje samo da ženskatlu povede na voćni žele s mirisom rozetle (kada bi se neko setio da ga napravi!) recimo u restoran hotela „Moskva“ koji se ove godine ogradio vatreno crvenim muškatlama.

  1. Vera Prodanovic kaže:

    Samo da napomenem da je poznato da cajevi od Rozetle-Geranijuma smanjuju secer u krvi kod osoba obolelih od dijabetisa.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*