Trava

Ako ljude oko sebe upitate za biljke, mnogi će odgovoriti da poznaju samo tri vrste: travu, žbunje i drveće. Drveće je, kažu, ono visoko, žbunje je srednje, a trava ono nisko, što raste pri zemlji. Ponekad se pominju lekovite, magijske, pa i narkotičke trave, ali te biljke ne pripadaju uvek velikoj familiji trava. Ta familija je inače ogromna: broji oko 600 rodova i 10.000 vrsta koje rastu u čitavom svetu, osim centralnog Grenlanda i Antarktika, obrastajući trećinu kopnenih površina na planeti. Ima ih u svim veličinama: od par santimetara do preko 40 metara, koliko su visoki neki bambusi koji takođe pripadaju travama.

trava

Šta je svima zajedničko? Valjkasta i šuplja stabljika sa kolencima, dugački uski listovi, neupadljivi cvetovi složeni u metlice ili klasove, žiličast koren… Postoje već nekih sto miliona godina, i bez njih bi i svet i ljudske zajednice sasvim sigurno izgledali mnogo drugačije. Po nekim procenama više od 50% energetske vrednosti hrane koju pojede svetsko stanovništvo potiče od namirnica dobijenih od raznih vrsta trava koje se kao kulture uzgajaju na oko 70% ukupnih obradivih površina. Ovde govorimo o žitaricama i šećernoj trsci koje su takođe – trave.

trava

Vratimo se našim gradskim travama koje nezastrašene betonom niču praktično svuda. Ima ih mnogo: pirevina, zubača, mišji repak, popino prase, livadarka, muhar, divlji ovas – to su samo neke. Van grada, svaki „savremeni“ zemljoradnik ih smatra korovima i hemijskim otrovima brani od njih svoju parcelu. Kako god zvučalo čudno, u gradu im je izgleda lepo – jer, ako ih i malo ko zaista voli, ipak ih niko aktivno ne mrzi. A razloga za mržnju zaista nema: uzmimo na primer pirevinu, možda najrašireniji „korov“ na planeti. Da bi nikla, treba joj samo mrvica zemlje i malo vlage. Ni jedan baštovan ne želi ni da je vidi jer ima jako podzemno stablo ih kog se na sve strane granaju šiljati izdanci koji buše tvrdu zemlju, ali i šargarepu, rotkvice i krompir. No, baš to podzemno stablo sa izdancima je dragocen lek za bolesti jetre, žuči i bubrega, upale mokraćnih puteva, reumu, hormonske poremećaje u pubertetu i menopauzi. U proleće čaj od pirevine čisti krv i vraća snagu. Da, stvar je samo u tome s koje strane želimo nešto da vidimo. Onda pogledajmo tako da bismo videli da su trave su na Zemlji istkale siguran dom za ljude i bezbrojna živa bića. Naši preci su to znali: još iz paganskih vremena potiče običaj unošenja trave u hramove na dan Duhova, kada se klečeći prave venčići koji se potom nose kući, da se stave na prozore, vrata i ikone, da zaštite dom od nečistih sila. Tih sila je sve više, a trava, izgleda, sve manje – potiskujemo ih betonom i asfaltom u koje se, reklo bi se, sada uzdamo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*