Troskot

Negde od oktobra pa sve do snegova, po ne baš brižno negovanim travnjacima, na primer na Adi ili u Pionirskom parku, mogu se videti jata golubova kako po vasceli dan nešto kljucaju. Pogledajte, niko tu nije bacio ni hlebne mrvice ni žito – oni traže nešto u niskom rastinju koje zapravo i nije trava. Ako obratite pažnju, to rastinje ćete videti u celom gradu: po ulicama i trotoarima, po dvorištima, travnjacima, utrinama…. Ima ga zapravo svuda – u celoj zemlji i na kontinentu, sve do Arktika. Zovu ga troskot, ili ptičja trava, baš zato što ptice tako vole njegovo semenje i rado u njega sleću. Troskot ima sitne listiće i još manje bele cvetiće, najčešće puzi, ali se ponekad pomalo i uzdigne. Nije probirljiv, svuda je prisutan, te se, nije čudo, neizbežno našao na spisku nepoželjnih korova.

Troskot

Međutim, jedna poučna ruska priča kazuje kako se pred nekom starom vešticom koja se nekoć s punom korpom vraćala iz brda gde je brala bilje uzdigla ta malena biljčica da joj se požali kako je ljudi ne vole: ne daju joj da mirno živi, kopaju zemlju, oru livade, seku šume. Starica nije htela da propusti priliku da napakosti ljudima te uteši biljčicu rekavši joj da ljudi upravo zbog nje sve to i rade: nek samo nastavi iz sve snage da raste baš tamo gde oni to kopaju i prevrću zemlju. I troskot je poslušao, ali, vešticin plan je propao: umesto da smeta, pomagao je ljudima iz sve snage, i oni ga zavoleše. Kako je tako mala, neugledna biljčica pomagala? Kako je mogla: pre svega, hranila ih je i lečila, jer u njoj ima veoma mnogo za ljude dragocenih tvari. Može se jesti sveža, kao salata, ili u čorbama i varivima. Danas se kaže, dobar je antioksidant. Čisti i jača organizam, podiže na noge one koji su preležali teške bolesti ili su nervno iscrpljeni. Podstiče lučenje mokraće i preko nje izbacuje iz tela višak natrijuma i hlora, produbljuje disanje, snižava pritisak. Posle porođaja zaustavlja krvarenje, pomaže materici da se smanji. U narodnim medicinama svih evropskih naroda koristi se za rastvaranje i izbacivanje kamena iz bubrega, protiv kašlja i raznih plućnih obolenja. Da je ovo kakav članak o prirodnim lekovima mogli bismo još dugo da nabrajamo gde sve troskot, onako sitan, pomaže. Poznavali su ga i cenili i antički i srednjevekovni lekari. I žene su se njime koristile: kažu da se iz njegovog korena dobijala neuobičajeno plava boja za bojenje pređe i tkanina, samo što izgleda niko više ne zna kako. Danas se dobijaju se samo razne nijanse zelene i žute boje. Vole ga i životinje koje žive uz čoveka: rado ga jedu i rogata stoka, i živina. Svima je na usluzi. Jedino nama, što rađe zalazimo u apoteke nego u sopstvena dvorišta, ne pomaže, i zato nam čak i smeta. Ona veštica bi sada mogla da bude zadovoljna.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*