Тушт

Са првим летњим врућинама у граду се појавила једна биљчица које пролетос није било – ниче у пукотинама на асфалту, највише у близини пијаца, али, када је познајете, срећете је готово свуда – у бетонским жардињерама, у подножју уличног дрвећа, чак и у саксији на свом прозору. У град је стигла вероватно са поврћем из приградских њива, и сада, кад је ту, неће га напустити.

Тушт

Та биљка је тушт – црвенкаста, полегла, месната стабљика са пуно зелених листића и, касније, ситним жутим цветовима. Ако за њу питате земљораднике, рећи ће вам само да је то ништаван, надасве досадни коров којег се никако не могу ослободити. Јер, тушт је прави Биберче међу коровима: мада је наизглед ситан и неугледан, слободно га можемо назвати интелигентним – развио је, и још увек развија, безброј тактика за преживљавање и одолевање напорима простодушних ратара да га истребе. Раширио се по целом свету – он је космополит пореклом из Азије, а у својој постојбини већ хиљадама година је познат као јестива и лековита биљка. Изгледа да је био бржи и далекосежнији од своје славе која га није пратила до удаљених нових станишта. Захваљујући савременим нутриционистичким истраживањима слава му је васпостављена, те се током протекле деценије успузао на столове најотменијих светских ресторана – на жалост, не и на наше.

Око 95 процената ове биљке чини вода, али у пет процената чврсте материје она садржи много гвожђа, калцијума, фосфора, бета каротина, витамина Е, РР и С. Важан је извор омега-3 масних киселина које јачају имуни систем и снижавају ризике од срчаних обољења, а за које се прича да их има једино у скупим капсулама са уљем из риба северних мора. Зову га и „ледана трава“ зато што је идеална летња биљка: расхлађује организам и смирује главобоље настале због изложености врелом Сунцу.

За јело је најбољи пре цветања, а то је отприлике сада. Сочан је и има пријатан сланкасто кисели укус. Може се јести свеж, кувати или киселити. У салатама се одлично слаже са краставцима и парадајзом, у јелима са грашком. Као лековито средство, тушт се помиње и у Хиландарском лекарском кодеску. Користи се против упала и задржавања воде. Уређује срчани ритам и диже притисак, помаже дијабетичарима, лечи нека бубрежна обољења. Код нас расте само још један његов блиски рођак – то је пркос, сићушна летња украсна биљка са мноштвом разнобојних цветова. Знају га сви љубитељи цвећа. А од пркоса до тушта – дели нас само један корак, или, боље, поглед.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*