Višnja

Među voćkama koje se zahvaljujući slučaju ili dobroj volji pojedinaca još uvek mogu videti u širem centru Beograda, treba pomenuti višnje o kojima se inače malo govori. One su nekako uvek u senci svojih srodnica – trešanja koje ih nadmašuju veličinom stabla, ploda, i, obavezno, cenom na pijacama. Opet, proizvode od višanja – kolače, pite, sok, slatko, će, zbog osvežavajuće kiselog ukusa, malo ko odbiti. Tu se nekako naša znanja o višnji uglavnom završavaju, i zato nije na odmet da čujemo još ponešto.

Višnja

Obična višnja, ili zvanično Prunus cerasus, ne postoji kao divlja biljka – to je kultivirana vrsta koja istina ponekad „podivlja“ i pobegne u slobodu, ali nikada zauvek. Nastala je negde u jugoistočnom priobalju Crnog mora u Maloj Aziji. Ono cerasus u njenom imenu potiče od naziva tamošnjeg grada Kerazund odakle ju je, ako je verovati Pliniju, rimski konzul Lukul doneo u Rim nakon pobede nad pontijskim carem Mitridatom Velikim 74. godine pre n.e. Dalje se proširila u sve evropske zemlje. U Rusiji su se u 12. veku višnjama radovali i sadili ih kijevski knez Jurij Dolgorukij, osnivač Moskve, i njegov sin, Andrej Bogoljubski. Otada pa sve do danas su njihova omanja, skladna drvca u Rusiji ostala neizostavni deo seoskih pejzaža, te tako dobismo i naziv jednog književnog remek-dela – Čehovljevog „Višnjika“.

Višnje su jedinstveno voće bogato melatoninom – prirodnim hormonom odgovornim za san. Zato, ako ne možete da zaspite, uveče jedite višnje ili popijte čašu njihovog soka. Pri tom, imajte na umu: što su kiselije, utoliko je u njima više melatonina koji još i olakšava tegobe menopauze, pomaže pri odvikavanju od lekova, smiruje hiperaktivnost i popravlja pažnju. Recimo i da višnje deluju antikancerogeno, da štite kardio-vaskularni sistem, leče malokrvnost, upale i bolove u zglobovima i mišićima, jačaju kosti… Koriste se i u kozmetici za lečenje masne kože i kose. Čaj od peteljki pomaže izbacivanje peska iz mokraćnih kanala, leči bubrežne bolesti, hronični kašalj, celulit, impotenciju. Listovima se leče upale očiju, ili se u kuhinji dodaju zimnici, najčešće turšiji, kao prirodni konzervans. Mlade grančice su posebna priča: svaka Ruskinja će u parno kupatilo najrađe ući sa metlicom od višnjinih grana koje kožu čine svežom i zategnutom. Postoji i lep običaj da se grančicama kiti postelja mladih supružnika, kako bi brak bio dug i srećan. I, poslednja vrlina višnje je – lepota. Neke sorte, poput japanske sakura višnje se gaje samo zbog nje. U zadnje vreme, magnolije i zimzeleni žbunovi su gotovo sve čime krasimo svoja dvorišta. Vratimo im sklad i prefinjenost drvectom „obične“ višnje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*