Žutika

Sada, kad lišća gotovo i nema, ponegde se, po parkovima ili oko zgrada, može uočiti žbun golih grančica na kome vise grozdići sitnih, duguljastih plodova. Uprkos njihovoj tamnocrvenoj boji, žbun se ne zove crvenika, već žutika, žuta šimširika, kiseli trn, ili breberika, što već podseća na njegov naučni naziv, Berberis vulgaris, po kome ga neki i poznaju.

U pitanju je lekovita i jestiva biljka, znana u drevnoj Kini, Indiji i Persiji, a pominje se i na glinenim tablicama iz jedne asirske biblioteke, stare gotovo 3000 godina, gde se njeni plodovi preporučuju kao sredstvo za „čišćenje krvi“. Tokom srednjeg veka počela je da se širi po Evropi, idući od juga, te je u 17. veku stigla čak do Švedske na severu. Ne treba joj mnogo, te raste samoniklo, ali se u današnje vreme ponegde i gaji u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi.

berberis

Žutika je, kao što jedno od njenih imena govori, kisela. Kiseli su sveži mladi listovi koji se kao vitaminska podrška mogu dodavati salatama, a naročito su kiseli plodovi čiji se sok nekada koristio u kuhinji umesto limunovog. Sadrže dosta pektina, pa se dodaju džemovima radi želiranja, a mogu se preraditi i u sokove, sirupe, slatko, kompote, bombone, likere… Izuzetno su bogati S vitaminom i mnogim drugim aktivnim materijama, te su se svi ovi pripravci od žutike vekovima koristili i kao lekovita sredstva: najpre kod visoke temperature, groznice, skorbuta, a potom i protiv raznih bakterijskih upala, visokog pritiska, dijabetesa, oboljenja slezine, bubrega, jetre i žuči…

Danas se mnogo koristi u homeopatiji. Korom korena se svila, vuna i koža boje u prelepu žutu boju, koja i danas blista na ćilimima Srednjeg istoka, dok se drvo koristilo za izradu sitnih ukrasnih i upotrebnih predmeta, između ostalog i – eksera za čizme. Više od ovoga, žutika se mnogo koristila i kao magijska biljka. Zahvaljujući trnju koje ima na sebi, ona se, poput gloga i trnjine, uspešno nosi sa nečistim silama, te se unosi u kuću kada otuda takve sile treba isterati. No, najzrazitije, kažu, dejstvuje kada su u pitanju finansije. Nekada se verovalo da grmove žutike treba saditi pokraj kuće ili radnog mesta, i da ih treba brižljivo negovati, jer će tako kući doneti blagostanje, a poslovima novčani uspeh. Propisani su i postupci za popravljanje već učinjene finansijske štete, kao i za sprečavanje uticaja zlih čini na poslovanje. Nema sumnje da će se mnogima ovi postupci učiniti zanimljivim, a naša je mišljenje da bi žutika mogla i zvanično postati državni „adut u rukavu“, onaj koji rešava probleme kad više ništa drugo ne pomaže. Prvo je treba uneti u sve institucije, počev od Vlade i Skupštine, a potom posaditi doslovce oko svake zgrade u zemlji, i veoma, veoma usrdno negovati. Za početak, posadite je u svom dvorištu.

berberis2

  1. Sreten Mihajlović kaže:

    Poštovani potrebna mi je kora žutike (šimširika) za lek gde bi mogao da je nađem da kupim. S poštovanjem Sreten Mihajlović.

  2. maja kaže:

    POSTOVANI,
    potrebna mi je kora zutike(SIMSIRKA)za lek.Gde
    da je kupim.
    s postovanjem Maja

  3. Suzana kaže:

    Poštovani,

    treba mi kora žutike (šimširka) za lek. Gde
    je mogu kupiti?

    S poštovanjem
    Suzana

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*