Млади броћ се може брати чим снег окопни. Изданци за само неколико топлих дана набујају и порасту. Док стабљике нису дуже од 20 цм, док су длачице на њима меке и док још нема цветова најбоље га је брати, одсецањем горње половине стабљике, јер такав без икаквог чишћења прелази у шерпу или на сто. Може се јести и свеж, ситно насецкан у салатама. Кад осетите под руком оштре длачице, то је знак да треба почети с кувањем. Обарени броћ користи се попут сваког зеленог поврћа за справљање чорби и варива. Нема изразит мирис, а укус му је благо стежући и нагорак, те се може мешати с другим лиснатим поврћем.

Семе почне да дозрева већ почетком лета, тада треба престати са брањем целе биљке. Семе се пржи и користи као замена за кафу. (Броћ припада истој ботаничкој породици као и права кафа.)

Лековитост: Броћ се многоструко користи у народној и хомеопатској медицини. Поједини травари га хвале као средство за чишћење и лечење бубрега, јетре и панкреаса, као средство за умирење и лечење кожних болести, чак и веома озбиљних. Терапије се изводе свежим соком, мелемима и чајем.