Mladi broć se može brati čim sneg okopni. Izdanci za samo nekoliko toplih dana nabujaju i porastu. Dok stabljike nisu duže od 20 cm, dok su dlačice na njima meke i dok još nema cvetova najbolje ga je brati, odsecanjem gornje polovine stabljike, jer takav bez ikakvog čišćenja prelazi u šerpu ili na sto. Može se jesti i svež, sitno naseckan u salatama. Kad osetite pod rukom oštre dlačice, to je znak da treba početi s kuvanjem. Obareni broć koristi se poput svakog zelenog povrća za spravljanje čorbi i variva. Nema izrazit miris, a ukus mu je blago stežući i nagorak, te se može mešati s drugim lisnatim povrćem.

Seme počne da dozreva već početkom leta, tada treba prestati sa branjem cele biljke. Seme se prži i koristi kao zamena za kafu. (Broć pripada istoj botaničkoj porodici kao i prava kafa.)

Lekovitost: Broć se mnogostruko koristi u narodnoj i homeopatskoj medicini. Pojedini travari ga hvale kao sredstvo za čišćenje i lečenje bubrega, jetre i pankreasa, kao sredstvo za umirenje i lečenje kožnih bolesti, čak i veoma ozbiljnih. Terapije se izvode svežim sokom, melemima i čajem.