Bujad, paprat

Bujad, paprat

Izdanci: Zavisno od vremenskih prilika i nadmorske visine, beru se od marta do početka maja. Rastu iz podzemnog stabla i savijeni su poput puževa. Kada se isprave i odmotaju ne smeju se više jesti, jer postaju tvrdi, neukusni i otrovni. Izdanci bujadi se jedu samo dok su uvijeni, ali ne sveži, jer su neukusni a uz to u telu uništavaju vitamin B1. Skuvani su odlični, mada su pomalo gorki. U Japanu ih mnogo jedu. Odande na zapadna tržišta dospevaju skupe teglice sa izdancima bujadi u sirćetu ili sosu od soje. Pre kuvanja, Japanci ih ostavljaju preko noći u vrućoj ceđi od drvenog pepela (može i soda bikarbona), ujutru ih dobro operu i kuvaju.

Koren: Dugo, drveno i razgranato podzemno stablo (naročito kod bujadi u odnosu na ostale paprati) sadrži mnogo skroba, pa se nekada vadilo, sušilo i mlelo u brašno.

Napomena: na svakom podanku ima mnogo izdanaka, ali se pri branju uzima uvek samo manje od polovine.