плод: Дивље јабуке се опрашују инсектима и размножавају семеном, те је свако дрво различито од сродника по величини, отпорности на болести и инсекте, добу цветања и зрења, укусу, боји и величини плодова. Неке су одличне и кад се једу свеже, неке су боље печене, куване или прерађене у пире или сос, од неких се добија сладак сок. Ако су сувише опоре могу се мешати са слађим воћем које ће им ублажити укус.
Наши далеки преци су их јели, а зна се и да су их користили за прављење пића још у неолиту. Сирће добијено превирањем њиховог сока у средњем веку се користило као данас лимун.

лековитост: Киселице су пуне калијума, магнезијума, гвожђа и бета каротина. Јабучна и тартарична киселина дају им опорост, неутралишу штетно деловање несварене хране у цревима, и олакшавају варење “тешке” хране. Пектин чисти тело од тешких метала, спречава цревна оштећења и “лечи” констипацију насталу због исхране сиромашне биљним влакнима. Пектин боље од неких скупих лекова спречава усвајање холестерола и масти у танком цреву и тиме снижава његов садржај у крви, а успорава и усвајање шећера и угљених хидрата у цревима. Утврђено је и да само мирис дивљих јабучица снижава крвни притисак код људи под стресом.