plod: Divlje jabuke se oprašuju insektima i razmnožavaju semenom, te je svako drvo različito od srodnika po veličini, otpornosti na bolesti i insekte, dobu cvetanja i zrenja, ukusu, boji i veličini plodova. Neke su odlične i kad se jedu sveže, neke su bolje pečene, kuvane ili prerađene u pire ili sos, od nekih se dobija sladak sok. Ako su suviše opore mogu se mešati sa slađim voćem koje će im ublažiti ukus.
Naši daleki preci su ih jeli, a zna se i da su ih koristili za pravljenje pića još u neolitu. Sirće dobijeno previranjem njihovog soka u srednjem veku se koristilo kao danas limun.

lekovitost: Kiselice su pune kalijuma, magnezijuma, gvožđa i beta karotina. Jabučna i tartarična kiselina daju im oporost, neutrališu štetno delovanje nesvarene hrane u crevima, i olakšavaju varenje „teške“ hrane. Pektin čisti telo od teških metala, sprečava crevna oštećenja i „leči“ konstipaciju nastalu zbog ishrane siromašne biljnim vlaknima. Pektin bolje od nekih skupih lekova sprečava usvajanje holesterola i masti u tankom crevu i time snižava njegov sadržaj u krvi, a usporava i usvajanje šećera i ugljenih hidrata u crevima. Utvrđeno je i da samo miris divljih jabučica snižava krvni pritisak kod ljudi pod stresom.