Дивља трешња

научни назив: Prunus avium

народна имена: дивља трешња, црна трешња, птичарица

станиште: трешње лако ничу, те их има свуда где њихове коштице падну: у градовима и њиховој околини, по пољима, виноградима, ретким шумама. „Дивљима“ се зову све самоникле трешње ситнијих плодова, али су праве дивље трешње, оне ситне, црних и нагорких плодова заправо становнице брда и планина где расту по ливадама и уз рубове шума.

користи се: плод, петељке, кора

календар брања:

Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец
Кора са гранаКора са гранаПлодПлодПлодКора са гранаКора са грана

Цвет дивље трешње

Плод дивље трешње

плод: Зависно од висине, дивље трешње зру у јуну, јулу и августу. Плодови су упадљиво ситнији и малобројнији него код питомих сорти, а незрели су још и понекад непријатно горки. Беру се тек потпуно зрели, црни меки и сочни плодови. Имају истанчани кисело-слатко-нагорак укус коме неће одолети ниједан прави сладокусац. Од њих се осим сокова и компота могу правити пикантни сосови и необични колачи са црном чоколадом. Одлично се слажу са випњама.

петељке: не бацају се јер се од њих прави чај

кора: у пролеће и јесен гули се кора са млађих гранчица

лековитост: Трешња јача и чисти тело, олакшава варење, избацује напоље све што не ваља. Одвар од коре смирује и олакшава кашаљ, стишава упале, нарочито упаљене десни и грло. Чај од петељки је моћан диуретик.