Divlji motovilac

list: Lišće i stabljike pre cvetanja se odsecaju nožićem, bez čupanja, da bi se biljka obnovila. Listovi imaju prijatnu aromu i ukus koji izdaleka podseća na orahe. Jede se sveže, kao salata, a najbolje je ne čuvati ga u frižideru duže od tri dana, jer kažu da se potom u lišću naglo smanjuje sadržaj korisnih aktivnih tvari. Od ulja, po ukusu mu najviše odgovara maslinovo, a u kombinacijama sa drugim zelenišem se najbolje slaže sa vodopijom i radičem (koji je kultivisani varijetet vodopije). Odlično se slaže sa orasima, cveklom, rotkcivama, jabukom… Sadrži veliku količinu S vitamina, vitamine V i E, karotin, kalijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, kalcijum… Ukratko, dragocena zimska i rana prolećna namirnica.

lekovitost: U proleće čisti krv i, kažu, topi preostale masne naslage (ubrzava metabolizam). Podstiče vitalnost, jača sabranost i otpornost na stres, poboljšava krvnu sliku, jača imunitet. Povoljno utiče na rad srca, jetre i bubrega. Blagi je sedativ, a u stara vremena je smatran i afrodizijakom.

divlji motovilac