plod: Kod nas rastu beli dud (došljak iz Azije), crveni dud (iz Amerike) i crni dud (autohtona vrta). Sličnog su ukusa, ali bele dudinje nemaju kiselost, te se ukusnijim smatraju crvene i crne dudinje koje su nešto čvršće i manje tečne. Ne mogu da stoje duže od dan-dva u frižideru, ali to i nije potrebno, jer drvo ne donosi plodove odjednom, već tokom nekih mesec dana, što znači da se mogu svakog dana brati, odnosno skupljati (obično se otresaju na prostirku raširenu pod stablom). Koriste se sveže, ili se od njih prave kolači, pite, sokovi, želei.. Ne sadrže pektin, te ih treba kombinovati sa drugim voćem u kojem ga ima. Mogu se čuvati u zamrzivaču, ili sušiti.

lekovitost: Dudinje čiste krv, pospešuju varenje, a u narodu se koriste kao tradicionalni lek za ublažavanje tegoba usled čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Odvar od kore nekada se upotrebljavao kao lasativ i lek od crevnih parazita.