Kesten

Kesten

U Srbiji živi samo jedna od dvanaest vrsta jestivog kestena iz umerenog klimatskog pojasa severne polulopte. Cveta u kasno proleće cvetovima sakupljenim u blede rese opojnog, pomalo teškog mirisa. Rado ih posećuju pčele i od njih prave lekoviti med. Od lišća bogatog K vitaminom može se kuvati čaj koji dosta nalikuje pravom.

Plod: sadrži mnogo skroba – i do 44% u sirovoj semenci, ima i nešto belančevina, 2% masti, dosta vitamina V1 i kalijuma, fosfora, kalcijuma i gvožđa. U zemljama Sredozemlja plodovi se suše i melju u brašno bogato šećerima od kojeg se prave hleb, kolači i kaše.
Ukoliko želite da ih i ispečete kod kuće, upotrebite rernu. Najbolje je sa kestenova pre pečenja oguliti čvrstu spoljašnju koru, a na unutrašnjoj napraviti zarez kako ne bi „eksplodirali“. Peku se 15- 20 minuta na temperaturi od 2000 S. Mogu se i skuvati, za šta je potrebno oko 25 minuta. Kod nas se može sresti i običaj da se jedu sirovi, obično u doba Božićnog posta.

Lekovitost: lako svarljivi kesten hrani i jača organizam. Obroci sa puno kestena naročito se preporučuju nakon preležanih teških bolesti.