Лист: Бере се само на незагађеним местима, одсецањем горњих делова, јер се повлачењем чупа полегла стабљика и тиме уништава цела биљка. Листови имају љут и мало горак укус сличан укусу других крсташица који током године постаје све јачи. Tреба их добро опрати да би се уклониле ларве које су се можда на њима причврстиле. Најбоље их је оставити неколико сати у води којој је додато сирће, а потом добро испрати под млазом воде. Најбоље је користи свеж лист, јер сушењем и кувањем губи скоро све своје драгоцене састојке. Донекле су прихватљиве чорбе и чајеви где се искористи и вода у којој је куван, али они имају много блаже дејство. Код припреме оброка можда поточарку пре треба користи као зачинску биљку него као поврће. Свежи, ситно нсецкани листови своју пикантну љутину предају „носачима“ неутралног укуса као што су маслац, сремски сир, павлака, мајонез, кувана јаја, кромпир пире, чак и пире од јабука. Као зачин се може користити и семе, на исти начин као семе слачица.

Лековитост: Поточарка је још у античком свету била позната и цењена због хранљивих и лековитих својстава. Садржи витамине С, Е, D, провитамин А, неке од В витамина, јод, гвожђе, фосфор и калијум. Чисти крв, убрзава избацивање отрова и паразита, јача апетит, снижава температуру, спречава опадање косе, лечи бубуљице… Препоручује се код бронхитиса и туберкулозе, шећерне болести, ангине пекторис, реуме, обољења жучне кесе…